О МУЗЕЈУ :::
ИЗДАВАШТВО :::

 Историјат
Актуелно
Делатност
Издаваштво 		 
 
 

Каталози

Сваку изложбу Музеја прати каталог изложбе који садржи стручни текст и велики број илустрација.

 Периодика
Каталози
Посебна издања
        18. међународни фестивал етнолошког филма
Уредник: Јелена Јовчић
59 страна, илустровано
Етнографски музеј у Београду, 2009.

Преузмите у pdf. формату		    
               
               
               
       
 		 Каталог XVII међународног фестивала етнолошког филма
група аутора,
Етнографски музеј у Београду, 2008.

У каталогу XVII међународног фестивала етнолошког филма
осим увода и синопсиса приказаних филмова по азбучном реду представљени су и текстови Александра Ердаљановића Продуцент Светозар Боторић и први српски етнолошки филмови, др Весне Марјановић Тематске орјентације и контекст у етнолошким филмовима на примеру поворки и ритуала с маскираним учесницима, Иље Сланог Аманет Нанука са севера, др Марине Мартинове Кратка историја визуелне антропологије
Новину представљају вињете о ауторима етнолошког филма као што су Петар Ж. Петровић, Жарко Пешић, Каменко Катић, Иља Владимир Слани и Љубомир Рељић.
Уредник каталога је Стева Јовичић, док је Људмила Шајтинац технички уредник а Јелена Савић помоћник уредника каталога.		    
             
               
       
 		 Игра шарених нити – колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду
Аутор: Марина Цветковић
Етнографски музеј у Београду, 2008.

Представљањем одабраних предмета из колекције пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду, у каталогу и на изложби Игра шарених нити, желимо да укажемо на комплексне културне вредности тих текстилија и да на тај начин употпунимо сазнања о пиротском ћилимарству, важном сегменту наше културне баштине.		    
             
               
        Каталог XVI међународног фестивала етнолошког филма
група аутора,
Етнографски музеј у Београду, 2007.

У каталогу XVI међународног фестивала етнолошког филма представљен је текст проф. др Нашка Крижнара „Перспективе за едукацију у визуелној антропологији“,
а у стандардној форми је приложен и програм филмских пројекција са синопсисима као и пропозиције Међународног фестивала етнолошког филма.
Уредник каталога је др Весна Марјановић, док је Марко Стојановић коуредник.		    
               
               
        „У РУКАВИЦАМА...“
аутор: Вјера Медић
Етнографски музеј у Београду, 2007.

Тематска изложба "У рукавицама..." представља колекцију рукавица из фонда Етнографског музеју у Београду. Има их око 163 примјерка, распоређених по систематским збиркама народних ношњи Србије, Војводине, Косова и Метохије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и збирке градске ношње.
Рукавице су одјевни предмети који покривају шаке и прсте и тако их штите од хладноће и повреда. Услијед честог ношења биле су изложене оштећењу и кратко су трајале. На терену се ријетко налазе, те су их истраживачи ношње ријетко биљежили и проучавали. До сада готово и да нису самостално излагане, што је један од циљева за постављање ове изложбе.
Период који је обухваћен: од најстаријег примерка у колекцији ЕМ из 1820. године до најновијег, израђеног 2004. године. 		   
               
               
        Врата-капија два света
Аутор: Милош Матић
Етнографски музеј у Београду, 2007.

Изложба Врата – капија два света приповеда о кућним вратима пре свега, у време када је традиционална архитектура била на врхунцу, пре него што је потпала под утицај ауторизованих архитектонских идеја. То је време кад су врата – као и читава традиционална архитектура – већ постала бременита свакојаком симболиком, када су од пуког човековог физичког заштитника постала натприродно моћан ентитет који је био спреман да заустави не само неког злонамерника него и разне непредвидиве оностране силе и бића.
 		    
        У исто време, то су врата која су постала огледало куће, приповедач о онима који у кући обитавају. Врата су та која су испраћала домаћина на пут или дочекивала госта, која су дочекивала невесту, скривала праведника или крвника, која су спутавала или пропуштала вампира, вештицу, чуму, мору или какво друго онострано створење. Врата у исто време скривају и откривају и она су један од ретких културних елемената у којем се тако снажно материјализује свеколики метафизички дуализам проистекао из непрекидног колебања човекове рационалне и ирационалне перцепције реалности која га окружује.
Цена: 500 дин, 128 страна		    
               
               
        Каталог XV међународног фестивала етнолошког филма
група аутора,
Етнографски музеј у Београду, 2006.

У каталогу XV међународног фестивала етнолошког филма, представљен је текст Саше Срећковића ''Етнолошки филм и глобализација'' и текст мр Весне Марјановић под називом ''Љубомир Рељић и етнографски филм''. У стандардној форми и ове године је приложен програм филмских пројекција са синопсисима као и пропозиције Међународног фестивала етнолошког филма. Уредник каталога је мр Весна Марјановић, док је Марко Стојановић коуредник.		    
               
               
      Чија је ово капа – златом везена оглавља Српкиња од Сентандреје до Земуна и од Темишвара до Ђакова у XIX и првој половини
XX века
Аутор каталога: Вера Шарац-Момчиловић
127 стране, илустровано,
Етнографски музеј у Београду, 2006.		    
       
Изложба ''Чија је ово капа? – Златом везна оглавља у женској ношњи панонских Срба у XIX и првој половини XX века'', приказује један од најраскошнијих предмета српске традиционалне материјалне културе. Оглавља, убрађаји, мараме и капе, извезена златним и сребрним нитима, украшена стакленим перлама и лажним бисером, била су саствани део свечане ношње богатих Српкиња из Војводине, Барање, западне Славоније, јужне Мађарске и румунског дела Баната. Ношена су као симбол етничког идентитета Српкиња од Сентандреје до Земуна и од Темишвара до Ђакова.		    
               
             
       
 		 ПУТ ДУВАНА У СРБИЈИ
Аутор: Весна Душковић
Стручни сарадници: Јелена Тешић и Ранко Баришић
Етнографски музеј у Београду, 2006.		    
        Дуван од тренутка доношења у Европу представљао знатан извор прихода владара, а потом и држава, хваљен, забрањиван и оспораван, остао је до данашњих дана један од највећих порока светске популације. Прибор за пушење: луле, наргиле, цигарлуци–муштикле, чибуци, кутије и кесе за дуван, предмети који су служили за паљење, и све друго везано уз употребу дувана, део су материјалне културе свих народа света. Већина ових предмета изгубила је своју употребну вредност средином XX века и данас су само драги лични предмети или делова музејски збирки. Као неми сведоци прохујалих векова причају своју причу о једноставности, таштини, умећу и уметности.
О гајењу и употреби дувана у Србији имамо мало писаних података, али, на нашу срећу, у музејским збиркама сачувани су предмети за његову прераду и употребу, који нам могу помоћи у осветљавању овог не тако неважног сегмента нашег свакодневног живота у предходним вековима.		    
               
               
        КАТАЛОГ XIV МЕЂУНАРОДНОГ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА
група аутора,
Етнографски музеј у Београду, 2005.

 		    
        У каталогу XIV међународног фестивала етнолошког филма, представљен је уводни текст др Бојана Јовановића, "Уметност визуелне антропологије" и предложак за радионицу Саше Срећковића под називом "О процесу настанка једног филма". У стандардној форми приложен је програм овогодишњих филмских пројекција као и пропозиције Међународног фестивала етнолошког филма. Уредник је мр Весна Марјановић.    
               
               
        МАСКЕ И РИТУАЛИ У СРБИЈИ
Аутор: мр Весна Марјановић
Етнографски музеј у Београду, 2005.

 		    
        Каталог изложбе Маске и ритуали у Србији припремљен је у штампаном (припрема и штампа Чигоја, Београд) и дигитализованом облику (припрема мр Зоран Цветковић и Инфотренд, Београд). Штампани каталог има 121 страну. Подељен је у пет целина.
Уводни део садржи опште одреднице о маски, феномену ношења маске, пореклу речи маске, о изворима и летератури, историјском прегледу употребе маске у култури као и сажетак о теренским истраживањима у Србији.
У поглављу Маске у Србији извршена је типологија традиционалних маски и ликова, представљен је материјал од којег се праве маске, реквизити, типичне радње које маскирани чине, простор у којем се крећу особе са маскама.
У делу који се односи на Структуру ликова маски према одређеној типологији обазложене су антропоморфне маске, зооморфне маске, антропоморфно-зооморфне маске, фитоморфне и уметничке маске. Након завршних разматрања дат је Каталог предмета који сачињавају изложбу према годишњем циклусу обредне праксе; Основна литература, резиме на енглеском језику и референце о аутору изложбе и каталога.
Каталог је илустрован фотографијама музејских предмета, теренским фотографијама из фототеке Етнографског музеја у Београду, Етнолошког одељења Музеја Војводине у Новом Саду, као и ауторским фотографијама начинњеним на терену Марка Јила, Драгана Минића и Весне Марјановић. Фотографије предмета из Етнографског музеја снимила је и припремила мр Ивана Масниковић, фотограф Етнографског музеја у Београду. 		   
               
        XIII МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА
група аутора,
Етнографски музеј у Београду, 2004

 		    
        У каталогу 13. Међународног фестивала етнолошког филма, уз уводни текст мр Весне Марјановић, ''Етнолошки филм у Етнографском музеју'', објављен је и рад Марка Стојановића ''Повратна рецепција етнолошког филма'' као предложак за тему округлог стола Фестивала. У стандардној форми приложен је програм овогодишњих филмских пројекција. Поред тога, у каталогу су информације о новим пропозицијама зa рад Фестивала. Уредник је Божидар Зечевић.    
               
        ТРАДИЦИОНАЛНО ПОСУЂЕ
Аутор: Зоран Родић
Стручни сарадник: Милош Матић
Етнографски музеј у Београду, 2004		    
        Етнографски музеј у Београду, који у својим збиркама чува најразноврсније предмете традиционалне културе, поседује значајну збирку посуђа и судова који су прављени од различитих материјала и употребљивани за одређене намене.
Највећи број предмета је из Србије, затим из Црне Горе, а има и предмета са територија осталог јужнословенског етничког простора.
Сви предмети из поменутих збирки били су у употреби. Знатан број потиче тек од средине XIX века, мада је употреба таквих предмета знатно старија.
Приликом обраде предмета, при опису општих карактеристика, коришћени су подаци из књиге главног инвентара музејских предмета, затим из богате етнографске и друге литературе, као и подаци који су прикупљени личним истраживањима на терену. Њихова типологизација и разврставање извршени су према материјалу, начину израде, облику и функцији. С обзиром на значај који су посуђе и судови имали у свакодневном животу, може се тврдити да сакупљени предмети у овој збирци имају велики значај за проучавање услова живота и културе становања српског народа од почетка XIX века до данашњих дана.
Изложба је намењена ширем кругу људи који прате грађу етнографске баштине. Будући да нам је циљ да јавности приближимо богатство збирки судова и посуђа који се чувају у Етнографском музеју у Београду, тежиште ће свакако бити на територији Србије, због тога што је материјал с тог подручја најбогатији.		    
               
        ОРУЖЈЕ У СРБИЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ
Аутор: др Софија Н. Костић
Етнографски музеј у Београду, 2003		    
        Ова књига је каталог будући да је на основу ње и фотографија музејских експоната начињена адекватна изложба. Текстом се даје природан приступ теми: значи, осим уводних речи рецензента др Мирослава Лазића које су усмерене на период неолита и оружје које потиче из тог периода, следи текст аутора. Оружје се сагледава преко врсте оружја по функцији, ратна опрема и ватрено оружје којим се ратовало до почетка XIX века. То је оружје занатске и мануфактурне производње. Акценат је дат раскошној изради и уметничком обликовању, што је свакако област којом Етнографски музеј треба да се бави. Тема нису ни рат ни ратне стратегије већ оружје и ратна опрема виђена с аспекта антропологије. Према ауторовом мишљењу не постоји подела на нападачко и одбрамбено оружје. Оно је у сваком погледу убилачког карактера када је у функцији. Као експонат изложбе оружје има уметничку и занатску вредност распоређену на временске епохе и развој. Сликовни приказ светих ратника на копијама фресака дају религијску и ликовну димензију оружју. Тако се кроз историју прате: ударно оружје, хладно и ватрено. Савремено оружје је препуштено изучавању стручњака Војног музеја. Књига се, као и изложба, завршава поруком да се договором и добром вољом побеђује, то симболише и крст на корицама.    
               
        НЕВЕСТИНСКИ НАКИТ КОД СРБА У XIX ВЕКУ И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА
Аутор: Јелена Тешић
Етнографски музеј у Београду, 2003		    
        Познато је да се улога накита у народном животу не своди само на то да улепша особу која га носи. Предмети за кићење уопште, представљају јасне ознаке које, готово редовно, избијају у први план. Одређени накит се употребљава као симболичко обележје друштвеног положаја, сталежа, религиозне припадности, као и прелазних и пролазних статуса у току животног циклуса појединца. Идеја нам је да овом приликом покушамо да прикажемо накит као статусни симбол невесте у XIX и првој половини XX века.
У сложеној структури церемоније склапања брака, која обухвата три фазе и три статуса, невестински накит заузима значајно место. Анализа његове функције указује да он има три значења: обележје статуса, односно брачног стања, обележје економске моћи и заштита.
Као најизразитија обележја брачног стања издвајају се оглавље и прстен. На дан венчања невеста је стављала невестинско оглавље, да би га истог дана или сутрадан заменила оглављем удате жене. Како се статус невесте ту не завршава, него траје до рођења првог детета, она је носила два оглавља: у свечаним приликама невестинско, а обичним данима оглавље удате жене, али с нешто више накита него касније. Рођењем првог детета, када пред очима заједнице она званично осваја статус жене, невестинско оглавље се потпуно губи, а стално оглавље постаје одговарајуће оглавље удате жене.
Прстен је друга, знатно јаснија ознака. Први прстен девојка је добијала на дан прошевине и стављала га на домали прст, што прописује и Стари завет, јер се веровало да из њега иде једна жила право у срце. Прстеном се венчавало, а затим је ношен целог живота као симбол вечне оданости, љубави и међусобног предавања.
Обележје економске моћи највише се огледало у накиту за врат и груди, посебно оном кога су чинили нанизи новца. Они представљају видан део мираза који је отац, према могућностима, спремао за ћерку.
Ритуални статус младе и младожење у свадбеној церемонији углавном проистиче из веровања да је у том прелазном моменту деловање злих сила појачано и да су веома подложни уроку. Због тога су често били снабдевени моћним апотропејима који су највише концентрисани у накиту.
Заштита од злог погледа , посебно оног првог који је најопаснији и кога треба скренути од невесте, постизана је и употребом различитих материјала. Натприродне моћи приписиване су злату, сребру, драгом и полудрагом камењу. 		   
               
        ЗДРАВО СВАНУЛИ
аутор: Ирена Филеки
Етнографски музеј у Београду, 2003		    
        Пешкир је предмет са дугом историјом и разноврсном употребом. Пореклом највероватније повезан са заједничком словенском културом и постојбином, пешкир тада стиче вредности и карактеристике које се задржавају и после досељавања Словена на Балканско полуострво. У уводном делу каталога се посебно разматрају ове и остале чињенице везане за историју појма пешкир. Најважније функцију које пешкир има у традиционалној култури а то су: свакодневна упореба у домаћинству, украсна функција, улога дара и означавања појединаца или обреда установљују се у прошлости а свака од њих се у посебним поглављима каталога објашњава.    
               
        НА ПОЧЕТКУ
аутор: Весна Бижић-Омчикус
сручни сарадник: Светлана Митровић
Етнографски музеј 2002		    
        Каталог изложбе посвећен је др Сими Тројановићу и стогодишњици ''Прве међународне изложбе историјског и садашњег одела'' одржане у Петрограду.
Садржај каталога:
  • Важни датуми и догађаји у животу др Симе Тројановића, аутор Весна Бижић-Омчикус
  • На почетку – Учешће Краљевине Србије на ''Првој међународној изложби историјског и садашњег одела'' у Петрограду, аутор Весна Бижић-Омчикус
  • Сто година касније – Списак предмета приказаних на Петроградског изложби, аутор Весна Бижић-Омчикус
  • Преглед архивске грађе о др Сими Тројановић, аутор Светлана Митровић
  • Попис архивске грађе која је приказана на изложби, аутор Светлана Митровић
  • Summary
  • Important Dates and Events in the Life of Sime Trojanovic

Изложба '' На почетку'', отворена је 20. септембра 2002.

    
               
        СВЕТЛОСТ - ДУХ И ТЕЛО
Аутор: Марко Стојановић
Етнографски музеј у Београду, 2002		    
        Размена на апстрактном нивоу човека издваја као биће мисли, идеја. Употреба свећњака у ритуализованим ситуацијама, када се људи препуштају трансценденталном, један је од видова исказивања вере као метафизичке категорије. Својства које освештани предмет поприма у светом времену и простору невербална су комуникација са чистом свешћу. У симболичком кôду хришћанства свећа представља телесну природу Христову, пламен је израз нематеријалне, божанске природе, а свећњак додиром свеће у ритуализованој ситуацији постаје утроба Богородице и Цркве, Богородице Еклезије.
Концепција изложбе ограничава се на једнокраке свећњаке због чињенице да остали облици свећњака физички, али и комуникационо, симболички, произилазе из основне форме. У значењском смислу светлост је божанска, дух представљају народна побожност и веровања, а тело су свећњаци у својим појавним облицима. У пресеку таквих симболичких значења сматрам да су православно хришћанство и српска традиционална култура цивилизацијски омеђени простор у коме се потпуно може појаснити употреба у званичној и приватној побожности, значење свећњака који су коришћени у литургијској служби и у ритуалима домаћинстава, на селу и у граду.
Изложени предмети указују на последња два века употребе, време у којем се са сигурношћу може пратити континуитет у богослужбеној употреби и традиционалном начину живота. Просторно, то су предмети који су били, или су и даље у употреби, на територији Србије са гравитирајућим областима. 		   
               
               
               
 
 
  Србија, Београд, Студентски трг 13.
тел: +381 (11) 3281-888, факс: +381 (11) 3282-944

(C) Етнографски музеј у Београду