 |
О МУЗЕЈУ :::
|
Историјат Актуелно Делатност Издаваштво |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
Посебна издањаЕтнографски музеј повремено издаје обимне научне студије у оквиру ове едиције. То су засебне студије које су плод вишегодишњих истраживања и у којима се у целини анализира нека тема. У оквиру ове едиције Музеј публикује и магистарске и докторске тезе младих стручњака, чиме значајно доприноси њиховој научној афирмацији. |
Периодика Каталози Посебна издања |
||||||||||||||||||||||||||
 |
Размена добара у сељачком друштву Србије аутор: мр Милош Матић 195 страна, ISBN 978-86-7891-047-0, резиме на енглеском, библиографија |
||||||||||||||||||||||||||
|
Размена добара представља легитиман предмет економске антропологије па
самим тим и антропологије уопште. У традицији српских етнолошких и
антрополошких истраживања размена је била дотакнута само површно. Без
обзира на чињеницу да су српски етнолози детаљно проучавали српско село
деветнаестог века у коме се одвијала размена добара као заступљен,
комплементаран поступак и то, управо, у идеализованом моделу какав су
конструисали, посебних студија о размени до истраживања Милоша Матића
нема. Размена добара у сељачком друштву је дефинисана као економски реципрочна трансакција у основним нивоима социјалне организације сељаштва. Таква размена је у сељаштву у функционалној вези са економском аутаркичноћу. Аутор је просторно омеђио своје истраживање на простор Србије са акцентом на руралне области око Ваљева, Јагодине, Књажевца и Пирота. Кључни методолошки поступак који је примењен у истраживању и анализи јесте декомпоновање процеса размене и постављање појединачних елемената у културни контекст како би се анализирало њихово значење и утврдила њихова међусобна веза у конкретној економској организацији руралног друштва у Србији. Аутор је једно велико поглавље своје књиге – Теме из економске антропологије – посветио кључним проблемима у овој антрополошкој субдисциплини што произилази из саме чињенице да се превасходно одлучио да размену добара посматра као економски феномен, као и из чињенице да научна проблематика која, било по класичним или постмодерним схватањима спада у домен економске антропологије, није, до сада, била довољно присутна у домаћој антропологији. Ово поглавље заправо одговара на потребу за представљањем теоријских концепција и формулација у економској антропологији. Важна карактеристика Економски човек – Homo economicus у оквиру овог поглавља је то што презентује најстарија схватања економског понашања човека, схватања смештена у класицистички период науке у којем постоји изражена тежња да се дају обухватни или универзални теоријски концепти који су требали да објасне човека као биће које непрекидно изводи елементарну рационалну економску калкулацију уложено-добијено. Осим тога у овом поглављу аутор представља и анализира основну проблематику и теоријску концептуализацију два кључна правца у класичној економској антропологији – субстантивизам и формализам. Након тога, у целинама Тржиште, Примитивни новац и Оскудица, аутор се посветио појединим општим темама у класичној економској антропологији, мада се није задржао само на феноменима нареченим у насловима целина. У тих неколико целина, у којима је генерална расправа каналисана у економској антропологији базичним појмом рационалног економисања, уведена је елементарна проблематика човековог економског начина мишљења и понашања У поглављу о економији сељачких друштава – Економска организација сељачких друштава – аутор показује у чему се економија сељачких друштава разликује од других типова економске организације. Нагласак је стављен на специфичан социјално-економски положај сељаштва у глобалном друштву из којег, у садејству с другим факторима укључујући и природне, произилази структура економске организације сељаштва. Централно поглавље ове књиге представлја главни резултат истраживачких напора које је уложио аутор. У том поглављу, под насловом Размена добара и економска стратегија, аутор је поставио дефинијенс размене добара као економског процеса и утврдио је шта је суштински разликује од тржишне размене, с обзиром на то да сељачки контекст размене добара егзистира у модерном глобалном друштву с тржишном економијом. Истовремено је успостављено круцијално репродуктивно значење временског одгађања узвраћања у процесу размене, али и појам чистог дара, уз логички закључак по којем дар без узвраћања представља сопствену негацију. Компоненте процеса размене су постављене у социјални и економски контекст и поступком утврђивања међусобних релација међу компонентама, изведена је логика рационалног економског понашања и логика економске рачунице која показује да размена добара функционише као ефикасно средство пожељне дистрибуције добара сходно реалним економским захтевима и могућностима појединачних сељачких домаћинстава. Аутор у овој књизи заправо утврђује карактер савремене економске организације сељаштва расправљајући о нивоу њене аутархичности и нивоу интеграције у глобално друштво, а размена добара је употребљена као својеврстан медијум за утврђивање реалних структурних односа у економској организацији српског сељаштва. У закључним разматрањима аутор анализу размене добара синтетише у схватању да је она један рационалан економски метод који захваљујући временској одгоди и извесности узвраћања, односно захваљујући структурној безвремености, обезбеђује пожељну дистрибуцију егзистенцијалних ресурса и производа. Због такве карактеристике размена добара може да функционише као економска стратегија. Књига Милоша Матића „'Размена добара у сељачком друштву Србије“' представља изузетно значајан допринос познавању села и сељачког друштва. Опредељујући се за истраживање ововремених манифестовања размене и вршећи теренска истраживања аутор је избегао кретање у затвореном кругу модела српског патријархалног друштва деветнаестог века. У свим деловима књиге аутор је подробно образлагао своје ставове и чињеницама поткрепљивао закључке. Његов аналитички поступак је заснован на пуном познавању релевантне литературе о сељачким друштвима уопште и посебно о самом предмету његовог истраживања – размени. Најважнији допринос аутора је презентовање резултата истраживања једне, по обиму, важне, али у економским анализама и широј јавности недовољно познате, економске делатности – размене добара и услуга. Ови резултати осим научних могу имати и шири друштвени значај уколико се посматрају као део свеукупне економске реалности и уколико се на основну њих сагледају могућности и правци активности у овој области друштвеног делања. |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
Збирка предмета од стакла Етнографског музеја у Београду 87 страна, илустровано, српско-енглеско издање Аутор: Ранко Баришић Етнографски музеј у Београду, 2007. |
||||||||||||||||||||||||||
|
Средином XIX века у Србији започиње индустријска производња стакла. Прва фабрика стакла саграђена је код Јагодине. Стаклара у Јагодини је имала широк асортиман производа. Производила је пехаре, чаше, посуде за мед и шећер, шећернице, амбалажно стакло за пиво, ракију и ликере, посуде за стакло, свећњаке, тањире и тањириће, шатуле и абажуре за лампе, кригле, гарнитуре за зачине, муваре, балоне, натеге за ракију и вино и др. У Етнографском музеју у Београду, у Збирци стакла чува се 98 предмета. Највећи број предмета је добијен као поклон, док је мањи део откупњен на терену или у Музеју. Почетком 1990. године Збирка стакло-керамика добија садашњи назив. До 2000. године збирка стаклених предмета имала је свега 40 премета, да би се последњих шест године знатно увећала.
|
Збирка стакла се може поделити на:
|
||||||||||||||||||||||||||
 |
Маске, маскирање и ритуали у Србији Аутор: др Весна Марјановић 341 страна, илустровано, српско издање Етнографски музеј у Београду, 2008. Етнолошка студија Маскe, маскирањe и ритуали у Србији резултат је истраживачког рада спроведеног током последњих деценија XX и почетком XXI века. Феномени маскирања, и њима одговарајући обреди с маскама, у проучавањима савремене српске етнологије и антропологије су на неки начин маргинализовани. Увођењем новог емпиријског материјала, компаративно сагледаног с постојећим, учињен је покушај у остваривању дијалога између традиције и савремености, начина мишљења и понашања у традиционалном моделу друштва и савременог опхођења путем ритуала с маскама. |
||||||||||||||||||||||||||
 |
ЗБИРКА ПОКУЋСТВА -
ШКРИЊЕ, КОВЧЕЗИ, САНДУЦИ И НАЋВЕ Аутор: Зоран Родић Стручни сарадник: Милош Матић 114 стране, илустровано, српско-енглеско издање, Етнографски музеј у Београду, 2006. |
||||||||||||||||||||||||||
|
Етнографски музеј у Београду, међу збиркама најразноврснијих предмета
традиционалне културе, поседује и значајну збирку сеоског и градског
покућства. Због великог обима те збирке (око 6 000 музеалија) определили
смо се да је стручној и широј јавности представимо преко серије каталога
појединачних група предмета. Одлучило смо да започнемо вредном и
значајном колекцијом шкриња које потичу с некадашњег и садашњег српског
етничког простора. Будући да су шкриње битан елемент покућства, њиховој изради и украшавању поклањана је посебна пажња па су оне, најчешће, остварења велике уметничке вредности. Због тога смо одлучили да уз основне податке о шкињама посебну пажњу посветимо начинима њихове израде и техникама њиховог украшавања. |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
КОСОВО И МЕТОХИЈА У
СВЕТЛУ ЕТНОЛОГИЈЕ, Зборник радова Уредник: Мирјана Менковић 509 страна, илустровано Етнографски музеј у Београду, Музеј у Приштини и Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYNE, Београд, 2004 ПРИЛОГ БИБЛИОГРАФИЈИ аутор Гордане Јовановић, 381 страна, илустровано Етнографски музеј у Београду, Музеј у Приштини и Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYNE, Београд, 2004 |
||||||||||||||||||||||||||
|
Зборник радова КОСОВО И МЕТОХИЈА У СВЕТЛУ ЕТНОЛОГИЈЕ и ПРИЛОГ
БИБЛИОГРАФИЈИ аутора Гордане Јовановић, као посебна књига, резултат су
научног скупа организованог поводом обележавања сто година постојања
Етнографског музеја у Београду и део су континуираног рада те значјне
институције на плану истраживања и публиковања свих аспеката
традиционалне културе српског народа и осталих етничких заједница на
Косову и Метохији. У склопу дугогодишњих истраживања Косова и Метохије, било да је реч о археологији, средњовековним споменицима, рукописној грађи, ономастици, историографији, демографским истраживањима, народној књижевности и др., етнолошка проучавања заузимају важно место. Најсвеобухватнија истраживања су предузета на плану антропогеографије, док је највећи део радова прилог етнолошким проучавањима одређених тема. База података за израду књиге ПРИЛОГ БИБЛИОГРАФИЈИ била је библиотека Етнографског музеја која важи за једну од најбоље снабдевених етнолошких библиотека на овим просторима. Обрађено је око четири хиљаде библиографских јединица које се односе на етнологију Косова и Метохије, али и остале сродне дисциплине – историју, археологију, географију, антропологију, антропогеографију, социологију, историју уметности, народну књижевност и лингвистику. |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
СРПСКЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ
ИЗ АЛБУМА НИКОЛЕ АРСЕНОВИЋА Аутор: Татјана Зец српски, енглески, италијански, немачки, француски Етнографски музеј у Београду, 2004 |
||||||||||||||||||||||||||
|
У ликовној збирци Етнографског музеја у Београду најзначајније место
припада албумима народних ношњи и орнамената аутора Николе Арсеновића
(1823-1885). Арсеновић је неуморно бележио грађу из народног живота који
је у његово време, услед познатих историјских и друштвено-економских
догађаја, био захваћен брзим и наглим променама. Услед тих промена
најбрже се мењао начин одевања, због чега аутентични ликовни документи
Николе Арсеновића данас имају непроцењиву вредност за етнолошку науку и
све оне који се баве проучавањем одеће у прошлости. Као човеку из народа, а уз то и врсном кројачу, народне ношње биле су му веома бллиске, због чега његови акварели представљају праве мале бисере,а истраживачима ношње пружају потпуно поуздане податке о њеном изгледу: кроју, орнаментици, колористици, али и о верским, националним, социјалним, статусним, генерацијским и другим разликама израженим кроз културу одевања. Етнографски музеј у Београду данас поседује пет албума са 323 аквалела, неколико десетина цртежа и већи број скица са приказима народне одеће, кројева и орнамената, као и акварел-цртежа на којима су приказани народни скупови и свадбе. Велики број Арсеновићевих акварела односи се на динарске ночње (динарски крајеви Хрватске, Далмације, Црне Горе, Херцеговине, околине Дубровника, Бока которске) као и ношње из Србије нарочито из околине Београда и њених југоисточних крајева. За албум је одабрано 14 акварела из свих поменутих крајева |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
Водич кроз колекцију
предмета уз божићне обичаје Уредник: Весна Марјановић 75 страна, илустровано, српско-енглеско издање, Етнографски музеј у Београду, 2003 |
||||||||||||||||||||||||||
|
Представљена је колекција предмета уз божиће обичаје од 330 предмета који
су део збирке предмета уз обичаје. Тематски уобличена колекција сачињена
је од мањих целина: обредни хлебови и фигурална пецива, обредне маске и
комплети коледарских поворки са пратећим реквизитима, поједначни
предмети који илуструју традиционални модел обредне праксе о божићним
празницима. Кроз приказ одабраног традиционалног модела прослављања
циклуса божићних обичаја код Срба извучена су значења појединих симбола
структуре божићних обичаја из прошлости. На крају, у водичу се налазе и
табеларни прикази колекције божићних обредних хлебова; коледарских
маски; појединачних и повремених предмета који се користе у
реконструкцији обичаја. |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
Народна култура Срба
у XIX и XX веку Водич кроз сталну поставку Етнографског музеја у Београду Група аутора, илустровано, 393 страна, Етнографски музеј у Београду, 2003 |
||||||||||||||||||||||||||
|
Народна култура Срба у XIX и XX веку - водич кроз сталну поставку,
резултат је студиозног рада групе стручњака и сарадника Етнографског
музеја у Београду који су у посебним тематским целинама, користећи
историографски приступ проучавања традиционалне културе Срба у XIX и XX
веку, представили идеју и поруку осме сталне поставке Етнографског
музеја у Београду отворене 20. новембра 2001. године поводом прославе
100 година од оснивања Музеја. Ова стална поставка "први пут обухвата
обележја традиционалног живота и културе српскиг етноса на његовом
вековном целокупном јужнословенском простору... Приказом великог сабора
у сакралном окриљу, са народом у народним ношњама, обухваћени су многи
српски крајеви, а са разређеним темама... обрађени су и изложени стали
садржаји народног живота...". Водич садржи целине: Увод (Ј. Бјеладиновић-Јергић), Саборовање (П. Влаховић), Српска традиционална одећа (Ј. Бјеладиновић-Јергић), Текстилна радиност Срба (Б. Владић-Крстић), Сеоска кућа и становање (З. Родић), Традиционална привреда (В. Стојаковић), Занати, (Р. Баришић), Обичаји, (П. Влаховић) |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
Водич кроз збирку
ускршњих јаја Уредник: Јелена Тешић 47 стране, илустровано, српско-енглеско издање, Етнографски музеј у Београду, 2002 |
||||||||||||||||||||||||||
|
Етнографски музеј у Београду поседује значајну збирку усршњих јаја. Она
броји преко 1000 комада и представља највећу и најзначајнију збирку
ускршњих јаја у нашој земљи. У територијалном смислу, ова збирка је
разноврсна – највећи број јаја је из Србије, Косова и Војводине, док је
мањи, али незаменљив број из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и
Словеније. Вредност збирке огледа се у томе што су заступљене све
важније традиционалне технике бојења и украшавања – шарање воском,
лишћем, разним бојама и слично, као и веома богата орнаментика која ове
предмете чини и делима уметничког ликовног изражавања. Старост ускршњих
јаја сачуваних у Музеју је, условно речено мала (крај XIX и XX век), али
неке технике и орнаменти сежу у далеко већу старину, захваљујући овој
збирци, можемо сачувати од заборава. |
|||||||||||||||||||||||||||
 |
Етнички хумор XX века
у хумористичкој штампи Србије (посебна издања) Аутор: Гордана Љубоја 405 страна, Етнографски музеј у Београду, 2001 |
||||||||||||||||||||||||||
| Етнички хумор XX века у хумористичкој штампи Србије, ауторке Гордане Љубоје, јесте фолклористичко-етнолошка студија посвећена односу фолклорних хумористичких творевина и етноса. Бави се кључним проблемом "емпиријске утемељености фолклорне грађе: у којој мери је таква грађа огледало етничке културе, ставова према другим групама и актуелних међуетничких односа?" Феномен етничког хумора се проучава тек последњих деценија двадесетог века и може се рећи да је студија Г. Љубоје пионирски рад за српску етнологију. Представљена грађа, подвргнута научном аналитичком апарату, извучена је из богатог корпуса шала објављених у хумористичкој штампи Србије током двадесетог века, а протагонисти су различити припадници етничких заједница јужнословенског простора, посебно они који живе у Србији. Тематика је распоређена у три целине: уводни део; грађа која је тематски подељена према представницима одређених етничких заједница и група; анализа-социолошки приступ проучавању етничког хумора, књижевни приступ проучавању хумора. | |||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
