 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
УводСабори су веома значајан догађај у нашој традиционалној култури. Они нису само велика народна свечаност у црквеној или манастирској порти већ су важан духовни, социјални и економски, театрални и фолклорни, па чак и политички догађај. |
Увод Приземље Први спрат |
||||||||||||||||||||||||||
| Сабори се одржавају од давнина, али се средњовековни сабори унеколико разликују од нововековних. У средњовековној Србији сабори су били политичка установа, односно скупови на којима су доношене важне црквене, државне, општинске или сеоске управне одлуке. | |||||||||||||||||||||||||||
 Сабор у околини Ћуприје |
С пропашћу српске средњовековне
државе сабори губе значај, ретко се одржавају и на њих долази мало људи. У новом веку, нарочито током столећа, сабори се поново развијају, сада као комплексне културне појаве, које добијају изразито церемонијални карактер. На њима се више не доносе важне одлуке, али се дешавају значајни друштвени процеси. Један од важнијих друштвених процеса јесте само окупљање и сусрет људи са ширег подручја, који се иначе не срећу свакодневно, што за последицу има скривен процес интеграције друштва. |
||||||||||||||||||||||||||
 Сабор у околини Параћина |
Сабори се обично одржавају током
пролећа, лета и ране јесени, на велике црквене празнике, као што су
Благовести, Цвети, Духови, Преображење, Мала и Велика Госпојина итд.
Одржавају се у црквеним или манастирским портама, или на погодном терену
у њиховој близини. На сабор се ишло једанпут или двапут годишње и пошто су то били важни догађаји у животу људи, одевана је најбоља и најлепша одећа. За сабор се припремало неколико дана унапред. На дан сабора, већ од ране зоре, људи из околине почињу полако да се окупљају. |
||||||||||||||||||||||||||
 Продаја робе на сабору |
Међу првима долазе трговци, крчмари и домаћини који спремају велике гозбе за сроднике и пријатеље из удаљених крајева. Људи издалека долазе касније, током дана, пошто се у оно време путовало углавном пешице. Трговци одмах постављају своју робу јер се продаја обављала током преподнева. Робу су продавали и обични сељаци, који су за зарађен новац најчешће одмах куповали оно што им недостаје код куће. Трговало се сољу, грнчаријом и другим покућством, а сељаци су куповали и разне пољопривредне алатке које нису могли сами да произведу. | ||||||||||||||||||||||||||
 Печење прасади на сабору |
На саборима су се сусретали кумови, даљи рођаци, пријатељи, а понекад би се на сабору и непријатељи измирили. Домаћини су се међу собом распитивали о животу у другим крајевима, договарали се и склапали уговоре. Они који имају синове за женидбу и ћерке за удају распитивали су се о приликама у кућама људи са којима су желели да постани тазбински сродници. Сами момци и девојке су се међусобно загледали, нарочито кад започне свирка и игра. | ||||||||||||||||||||||||||
 Око гајдаша на сабору |
На саборима се свирало, играло и певало током читавог дана. Саборско расположење је споро расло и врхунац је достизало касно поподне или предвече, када је весеље нагло прекидано јер су људи морали да крећу назад својим кућама. Људи којима су песма и свирка ишли од руке често су се на саборима међусобно надпевавали и надсвиривали, а гуслари су користили прилику да испевају неку своју нову песму. Момци су се надигравали, а деца су се са стране играла. Саборско весеље је некада могло да буде веома раскалашно и са вулгарним елементима. Правило је било да се у колу игра само уз сроднике или познанике, али су момци често знали да побегну из кола и да са собом поведу девојку у коју су се загледали. | ||||||||||||||||||||||||||
 Повратак са сабора |
Имућнији домаћини су у близини
цркава и манастира, или у самој порти, градили собрашице (трпезе,
колибе, софре, чардаке). То су једноставне дрвене грађевине у којима су
они, на дан сабора, приређивали свечани ручак за сроднике и пријатеље.
Понекад су собрашице имале и собу, у којој би коначили они који су дошли
издалека, па нису могли истог дана да се врате кући.
Када се сабор заврши, људи су се враћали својим кућама, односно својим свакодневним пословима и устаљеном начину живота. |
||||||||||||||||||||||||||
| Стална поставка Етнографског музеја која је распоређена на три нивоа, кроз причу о сабору, првенствено нам представља саборност народа који се током столећа окупљао око Српске православне цркве – нити која је повезивала народ на читавом Балканском полуострву, у различитим историјским, друштвеним, економским и политичким приликама и неприликама – а затим нам представља свакодневни живот људи, односно традиционалну културу у целини. | |||||||||||||||||||||||||||
 Детаљ са сталне поставке |
Разгледајући изложбу, од почетка до краја, посетилац ће се најпре наћи на величанственом сабору читавог народа, а затим ће се лагано, "на путу према кући” упознати са једном од најважнијих делатности нашег народа – производњом текстила. На крају пута посетилац "долази кући” да би ту научио нешто о некадашњем начину становања и привреди. Успут посетилац сазнаје понешто о слављењу славе, Божићу, Ускрсу, Ђурђевдану и другим важним породичним празницима. |
||||||||||||||||||||||||||
| Ретка је прилика да одједном прођете кроз традиционално благо, кроз велике просторе, кроз историју обичних људи, а да она није написана у великим књигама. | |||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
