![]() |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
Претходне изложбе
|
|||||||||||||||||||||||||||
|
ДУГМИЋИ Из колекције Франца Пајтлерја Гостовање Покрајинског музеја из Цеља, Словенија Аутор изложбе: Јоже Ратај Графичка опрема: Урша Ковачић Дизајн изложбе: Ксенија Барага ![]() Човек је, још у време кад је схватио да од коже – а касније и тканине – може да начини одећу којом ће заштити своје тело, израдио и помагала за затварање одеће. За сада није сасвим јасно када је заиста почела употреба дугмади – археолошки налази потврђују да настанак дугмета сеже у праисторију. Прва дугмад од ћилибара стара су око 10.000 година. Проналасци коптских гробова указују на то да је функцију дугмета вршило и камење, вероватно обложено тканином. У старом Египту дугмад су израђивана од златног лима, или глазиране глине, као и од минерала аметиста и лапис лазурила. Наравно, дугмад су имала статус украсних предмета. До средине 19. века дугмад су представљала привилегију мушке моде, све док позлаћена дугмад нису почела да се сматрају вулгарним. У то време, дугмад улазе и у женску моду, где врше улогу одевне копче, али и статус накита.. Производе се од рога, седефа, дрвета, метала, полудрагог и драгог камења, стакла и др.. У 60-тим годинама 20. века дугме је заменило рајсфешлус, свет моде су преплавила пластична дугмад. Данас је дугме само део одеће, понекад модни детаљ, али врло ретко и замена за накит. Изложба представља избор (1500) дугмади из збирке Франца Пајтлерја која броји 70.000 дугмади и чува се у Покрајинском музеју у Цељу. |
|||||||||||||||||||||||||||
|
На крају и на почетку – карневал (од 12. маја до 31. августа) Др Весна Марјановић |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Oсма бијенална изложба под називом „Уметност керамике на колу – од
традиционалног до савременог“, овај пут на тему: расветно тело. На изложби учествује осам аутора млађе генерације, а у оквиру поставке ће бити изложени и експонати из колекције Етнографског музеја, као домаћина изложбе. Изложба траје до 8. јула 2011. |
|||||||||||||||||||||||||||
|
14. маја од 18 до 02 сата Ноћ музеја у Етнографском музеју
“Маскенбал“ у времену прошлом, садашњем и будућем (изложба отворена
само 14.маја) На крају и на почетку – карневал Култура Срба у у XIX и XX веку
„Писмом и разгледницом кроз вјекове“, ауторка Мирјане Вукасовић, музејског документаристе Музеја града Пераста, Црна Гора. Изложба фотографија „ Живот на Сави и приобаљу Београда“ (друга половина 19. и прве деценије 20. века), ауторке Драгане Стојковић, музејског саветника Етнографског музеја у Београду. Изложба „Писмом и разгледницом кроз вјекове“, ауторка Мирјане Вукасовић, музејског документаристе Музеја града Пераста, Црна Гора.
|
|||||||||||||||||||||||||||
|
Смрт и васкрс
|
|||||||||||||||||||||||||||
|
|
CASA MARE Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13 Отварање изложбе 16. децембра 2010. у 13 сати Изложба отворена до 06. фебруара 2011. Изложба фотографија Casa mare, немачког аутора Франка Гаудлица, у организацији Музеја европских култура у Берлину, приказује портрете људи и ентеријере њихових кућа. Између 2006. и 2008. године, фотографска потрага одвела је аутора у Румунију до Трансилваније, МарамАуреша и Добруџе, затим до Швапске Турске на југозападу Мађарске, до Војводине у Србији и, напослетку, до Републике Молдавије. |
|
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Кажи ми како се играш и рећи ћу ти ко си Изложба је одржана 15. маја од 18 до 02, у оквиру манифестације Ноћ Музеја |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
'Кад у кујни влада ред...'' колекција дозидница-куварица Музеја Војводине ауторка изложбе Љиљана Трифуновић, виши кустос етнолог. Излозбу је отварила Мирјана Бобиц- Мојсиловиц |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Пластичне деведесете Аутори изложбе: мр Марко Стојановић и мр Милош Матић Дизајн: Драгана Купрешанин Мото изложбе: Јефтино буђење скупих успомена Трајање: 20. септембар – 20. децембар 2010. године |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
СЛИКЕ ИЗ ХОМОЉА Аутори фотографија: Александар Келић, Зоран Миловановић Стручни консултант: Весна Бижић-Омчикус, виши кустос Етнографски музеј у Београду март 2010 године |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
ЗУБУН - Колекција Етнографског музеја у Београду из XIX и прве половине XX века Аутор: мр Мирјана Менковић Етнографски музеј у Београду |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Сребрно посуђе из збирке Етнографског музеја у Београду Аутор: Ирена Гвозденовић 27. новембар 2009 – фебруар 2010. |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ….. – еснафска писма и занати Аутори: Ранко Баришић, Етнографски музеј у Београду Мирјана Теофиловић-Тодоровић, Завичајни музеј у Јагодини 28. јул 2009 – 17. август 2009. |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Сарачки занат у Вршцу Аутор: Весна Станков Градски музеј Вршац 02. јул – 23. јул 2009. |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
Скадарско џубе - прича о једном предмету и три
културе аутор: мр Мирјана Менковић Етнографски музеј у Београду 16. мај 2009 – јун 2009. |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Мода у огледалу шездесетих аутор: Снежана Шапоњић Ашанин Народни музеј Чачак 01. април – 07. мај 2009. године |
|
||||||||||||||||||||||||||
|
Мелодије боја Изложба костима и накита кинеских етничких мањина Организатор изложбе: Министарство културе НР Кине 21. фебруар – 20. март 2009. |
|
||||||||||||||||||||||||||
|
Кинеска новогодишња графика Организатор изложбе: Министарство културе НР Кине 05. фебруар 2009 – 15. фебруар 2009. |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Вертеп или Бетлехем Аутор: др Весна Марјановић 24. децембар 2008 – 15. јануар 2009. године |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Đelem, đelem Аутор изложбе: Весна Душковић Сарадник: Вилма Нишкановић Аутор каталога: Драгољуб Ацковић 10. децембар – 22. децембар |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Игра шарених нити колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду Аутор: Марина Цветковић 20. септембар – 10. децембар 2008. |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
У рукавицама... аутор: Вјера Медић Етнографски музеј у Београду септембар-децембар 2007. године |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Врата – капија два света Аутор: Милош Матић Етнографски музеј у Београду јануар - март 2007. године |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
Чија је ово капа? Златовезна оглавља у женској ношњи панонских Срба Етнографски музеј у Београду Аутор: Вера Шарац-Момчиловић 20. септембар - децембар 2006. године |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
| (Р)еволуција торбе | Етнографски музеј у Београду у сарадњи са Glam Up) 18. април - 3. мај 2006. године аутор: Марко Стојановић |
||||||||||||||||||||||||||
|
Tobacco road in Serbia – Пут дувана у Србији Етнографски музеј у Београду 11-23. април 2006. године аутор: Весна Душковић |
![]() |
||||||||||||||||||||||||||
|
|
Колекција јесен/зима 1867 - српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Маске и ритуали у Србији Етнографски музеј у Београду 20. септембар – 10. новембар 2005. аутор: мр Весна Марјановић |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Традиционално посуђе Етнографски музеј у Београду 21. септембар – 30. новембар 2004. аутор: Зоран Родић, музејски саветник стручни сарадник: Милош Матић, кустос |
![]() ![]() |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
Светлост - дух и тело Етнографски музеј у Београду 27. децембaр 2002 – 31. јануар 2003. Аутор: Марко Стојановић, кустос |
||||||||||||||||||||||||||
|
|
СИМА ТРОЈАНОВИЋ, истраживач и први стратег Етнографског музеја На почетку Етнографски музеј Србије |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
| Овом изложбом обележава се Дан Етнографског музеја и приказују живот и рад првог стратега Музеја др Симе Тројановића (Шабац 1860 - Београд 1935), као и предмети који су били изложени на првој међународној изложби на којој је Етнографски музеј учествовао, у Петрограду 1902. године. | |||||||||||||||||||||||||||
|
|
ЗДРАВО СВАНУЛИ Пешкир у традиционалном животу Србије Етнографски музеј Србије |
![]() |
|||||||||||||||||||||||||
| У традицији Србије пешкир је заузимао врло важно место и био осим опште присутан употребни предмет у сваком домаћинству, метафора и обележје у свадбеним и погребним обичајима, вредност која се даривала и размењивала и важан украс дома. О посебној улози пешкира и значају који му је био приписиван говори и чињеница да је задржан до данас... | |||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||