ИЗЛОЖБЕ :::
Повремене изложбе :::
Архива :::

 Стална поставка
Повремене изложбе 		 
 
 

Здраво сванули

Пешкир у традиционалном животу Србије

Етнографски музеј Србије
јули - септембар 2002.
аутор: Ирена Филеки

Изложба у припреми
Претходне изложбе

Пешкир (Алексинац)
У традицији Србије пешкир је заузимао врло важно место и био осим опште присутан употребни предмет у сваком домаћинству, метафора и обележје у свадбеним и погребним обичајима, вредност која се даривала и размењивала и важан украс дома. О посебној улози пешкира и значају који му је био приписиван говори и чињеница да је задржан до данас. 

Пешкир
(Округлица, Сврљиг)		 Порекло пешкира највероватније је везано за заједничку словенску културу и постојбину. О томе сведочи и словенска реч убрус, настала и коришћена вероватно још у време заједничког живота Словена и задржана у свим словенским језицима. У време живота у потојбини или нешто касније установљене су и вредности битне када је шешкир и уопште платнено текстилно покућство у питању. Платно као најзначајнији текстилни производ код Словена са трудом уложеним у његову израду имало је и своју економску вредност и служило је као средство плаћања у свакодневној трговини од IX века. Овакав вредносни однос према платненим предметима налазимо и неколико векова касније и у дубровачким архивским документима се срећу подаци по којима се пешкир наслеђивао, давао у залог, пљачкао. Однос према пешкиру као материјалној вредности, временом се мења и прераста у симболичну вредност коју има у нашој блиској прошлости и данас.

Пешкир (Марковац, Велика Плана)
прва половина XX в.		 Од средњевековних времена постоје и ликовни документи о употреби предмета који по изгледу и функцији одговарају пешкиру. Представе пешкира се јављају на фрескама и иконама у црквама и манастирима Србије и Македоније али и уопште на Балканском полуострву. У сценама гозби на фрескама и иконама употребљавани су дуги пешкири око столова који су, претпоставља се, служили за брисање.
Такође се представе пешкира јављају у сценама крштења Христа, Богородице а мањи комади текстила који по форми подсећају на пешкире приказивани су уз ношњу и ношени су у појасу.
Реч убрус се временом губи из употребе а замењује је назив пешкир. Реч пешкир, балкански турцизам персијског порекла, у сличним облицима јавља се у румунском, бугарском, и албанском језику са истим значењем.Значајно је да се у Србији користе и локални називи: канавац, брисаљка крпа, марамче, крпче, махрама.

Пешкир
(Метохија)		 Пешкир је предмет од ланеног, кудељног, памучног или ређе свиленог платна, украшаван је утканим или везеним шарама и оне су најчешће распоређене на ужим странама пешкира. Материјалод кога је ткан пешкир, односно изглед и величина пешкира су зависили од функције па су пешкири који су коришћени свакодневно били ткани од кудељног, ланеног платна најчешће мада их је било и мешаних са памуком или чисто памучних. Украсни пешкири и пешкири који су се даривали били су најчешће памучни, свилени или комбинација памука и свиле. Изложени предмети су дело вредних руку ткаља и везиља са села и из града настали у другој половини XIX и првој половини XX века. Пешкири су били обавезан део девојачке спреме, ткали се и везли за ту прилику али и наслеђивали.
Основно значење и најважнија функција пешкира у животу човека је била брисање тела па су пешкири са овом наменом били у најширој употреби. Осим брисања пешкири су служили и у пословима око припремања хране, прекривања судова. Пешкирима се покривала храна у корпиприликом ношења, најчешће у поље, на њиву али и у свечаним приликама. Пешкир је такође коришћен приликом обедовања.У питању је дужи пешкир који је користило више особа, за покривање крила, брисање руку и уста приликом јела.

Пешкир
(Крепољин, Жагубица)
почетак XX в.		 Важан декор у кући представљали су пешкири. Њима је украшаван дом а начином на који је пешкир израђен, украшен али и уклопљен уз остале предмете јасно су говорили о укусу и машти домаћице али и духу односно моди времена. Пешкири су коришћени да украсе огледало и икону у гостинској соби. Украшавали су и породичне фотографије али и углове соба. Стављани су на рам или вешалицу који су служили само у ту сврху. Украсни пешкири за умиваоник такође су првенствено улепшавали простор, али и служили за брисање, и то првенствено гостију.

У Војводини је постојало мноштво начина украшавања соба пешкиром.Као украс пешкир се стављао и на унутрашњу страну врата ормана њима су се украшавали прозори у соби, тањири на зиду. С друге стране јаки источњачки утицаји који су у градовима Косова и Метохије, Србије, Босне и Херцеговине и Македоније диктирали обичаје и начин живота произвели су и сличан начин уређења кућног простора и коришћења пешкира као украсних елемената. Тако у збирци пешкира Музеја постоји велики број украсних пешкира са Косова и Метохије и Сјеничко-пештерске области. Украсни пешкири постављани су по угловима и зидовима соба или дрвеним облогама, испредбањицеамама или око огледала.

Пешкир (Метохија)
почетак XX в.		 Пешкир је био неизоставан пратилац многих обичаја првенствено оних везаних за животни циклус - обичаје око рођења, свадбене и погребне. У овим обичајима пешкир је био првенствено дар.

У прошлости су принципи заједничког живота људи стриктно одређивали врсту дара који је требало предати у одређеној ситуацији одређеној особи. Тако се и пешкир поклањао у обичајима и то је тачно било утврђено у ком тренутку, коме и како се предавао.

Свадбени обичаји са неколико етапа и бројним елементима у последњој од њих- свадби пружали су бројнеситуације у којима су се размењивали дарови. Међу осталим предметима од текстила пешкири су били ако не најчешћи, онда врло чест дар. Пошто је свадба представљала успостављање везе између две породице и уопште успостављање веза у друштвеној заједници дар је имао улогу да ту везу учврсти.У том смислу су величина пешкира, квалитет материјала и израде зависили од тога коме је пешкир намењен. Онај са ким је требало успоставити ближу везу и чија је улога у свадби била значајна добијао је вреднији пешкир. Деверски пешкир се по величини, начину израде и украшавања издвајао у односу на остале, углавном у свим крајевима Србије. Осим девера кум и стари сват су такође добијали пешкире који су се по величини и начину украса разликовали и били богатији у односу на пешкире осталих сватова. Они и јесу били најважнији сватови са којима су чврсте, пријатељске везе биле важне.

Пешкир (Прибој)
тридесетих година XX в.		 У погребним обичајима пешкир је такође имао функцију дара. Чињеница је да се погреб као и свадба састојао из низа елемената који су били строго поштовани а да се пешкир у овом случају као дар често и до данашњих дана јавља у овом систему правила. У погребним обичајима такође се јавља симболично даривање, односно даривање за душу покојника. Један облик је слање пешкира "на онај свет" покојнику.

У смислу везе са оностраним јављају се и обичаји даривања пешкира цркви. Овакви пешкири-прилози цркви се у народу зову спомени или успомене јер уз помоћ текстова на њима треба задржати сећање на особу којој је намењен. Осим ове врсте даривани су и пешкири који су прилагани цркви за здравље. Овакав обичај даривања текстилних предмета, између осталог и пешкира, цркви стара је и честа појава по Србији а задржала се и до данас.

Пешкир (Београд)
крај XIX в.		 Још један важан догађај у животу човека а то је изградња куће обележава се даривањем пешкирима. У последњој фази изградње куће кров се кити даровима, између осталог то су и пешкирикоје градитељи добијају на поклон.

О даривању пешкира у неким другим приликама нема пуно података. Пешкири су даривани посебно значајним гостима приликом званичних посета. У вези са тим је и податак да су пешкири даривани ослободиоцима у првом и другом светском рату.

С обзиром да су рођење, свадба и смрт били догађаји који су представљали прекретницу у животу постоји мишљење да су поклони служили да се успостави ред и друштвена равнотежа. У сваком случају даровањем пешкира успостављала се друштвена веза и контакт међу појединцима али и породицама а такође се изражавала захвалност заодређену услугу и обављени посао. Како се пешкир доживљавао и шта је значио показује и обичај да се пешкиром успоставља веза са "оним светом".

Пешкир (Београд)
почетак XX в.		 Уз наведене улоге пешкира које се јављају у животу и очигледне су,постоји још једна намена можда не толико јасна, па самим тим и уочена у литератури, као друге. Пешкир са функцијом да означи нарочито се јавља у обичајима  и обележава и то најчешће одређеног појединца, односно његову улогу у одређеном обичају или статус у друштву. Пешкир такође може да означи и сам обред, односно неки од његових елемената.

Осим улоге у обреду пешкир је означавао и друштвени статус појединца. Пешкир су жене и девојке у јужној Србији носиле као део гардеробе, окачен о врпцу сукње и девојке су га носиле на десној а жене на левој страни. Такође у јужној Србији девојке су носиле мали пешкир у руци приликом изласка на игранку а носио га је и коловођа што је опет могло да говори о статусу односно о улози појединца у одређеном друштвеном догађају.

Пешкирић (Радовница, Трговиште)
почетак XX в.		 Пешкир је, видимо, предмет са дугом историјом и разноврсном употребом. Начин на који је приказан, кроз најважније функције које је имао у традицији Србије, јасно приказује колико је значајна његова улога у народном животу. Најважније карактеристике овог предмета, изглед, основна употреба а самим тим и вредности које су му приписиване формиране су у далекој прошлости. Од једноставног платненог предмета који свој назив и облик добија, највероватније, још у заједничкој словенској прадомовини временом пешкир стиче и нова својства, функције, украсне облике. Општу прихваћеност овај предмет вероватно дугује свом једноставном облику али и симболичним вредностима које настају у одређеним друштвеним и историјским околностима.
                   
 
 
  Србија, Београд, Студентски трг 13.
тел: +381 (11) 3281-888, факс: +381 (11) 3282-944

(C) Етнографски музеј у Београду