 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
|
ВРАТА – КАПИЈА ДВА СВЕТА
|
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
 |
Када је човек на своја примитивна склоништа ставио врата, претворио
их је у станишта. Био је то значајан цивилизацијски напредак који је
битно променио појам људског живљења. Човек је престао да се штити и
склања и почео је да станује. Но, градећи све већа и комплекснија
станишта, човек је у њих уграђивао све више симболике. Сама станишта,
или поједини њихови елементи попут врата, у све већој мери постајали су
материјални представници метафизичких идеја. Изложба Врата – капија два света приповеда о кућним вратима пре свега, у време када је традиционална архитектура била на врхунцу, пре него што је потпала под утицај ауторизованих архитектонских идеја. То је време кад су врата – као и читава традиционална архитектура – већ постала бременита свакојаком симболиком, када су од пуког човековог физичког заштитника постала натприродно моћан ентитет који је био спреман да заустави не само неког злонамерника него и разне непредвидиве оностране силе и бића. У исто време, то су врата која су постала огледало куће, приповедач о онима који у кући обитавају. Врата су та која су испраћала домаћина на пут или дочекивала госта, која су дочекивала невесту, скривала праведника или крвника, која су спутавала или пропуштала вампира, вештицу, чуму, мору или какво друго онострано створење. Врата у исто време скривају и откривају и она су један од ретких културних елемената у којем се тако снажно материјализује свеколики метафизички дуализам проистекао из непрекидног колебања човекове рационалне и ирационалне перцепције реалности која га окружује. |
||||||||||||||||||||||||
 |
Конструкција врата у традиционалној народној архитектури генерално прати
еволуцију станишта и других зграда која су имала врата. Најпримитивнији
облици врата прављени су од плетеног прућа на дрвеном оквиру или
спајањем неколико тесаних дасака како би се добила једноставна преграда
улазног отвора станишта. С изградњом кућа чији су зидови били од
квалитетнијег и чвршћег материјала (брвнаре, талпаре, бондручаре)
јављају се и квалитетније израђена врата која су правили мајстори који
су градили и саму кућу. Прављена су од неколико дебелих дасака и била су
веома чврста, имала су једноставан али ефикасан систем ослањања и
примитивне браве. Једна од карактеристика старијих типова врата јесте то
да су у потпуности прављена од дрвета и да нису имала ниједан метални
део, чак ни за спајање. Неки детаљи су били украшени плитким урезивањем
геометријских орнамената. |
||||||||||||||||||||||||
 |
С развојем столарског и браварског заната, најпре на северу а потом и у
осталим деловима Србије, почиње израда класичних и квалитетних врата
која су потпуно функционална и за чију се израду користи и метал. Врата
која су израђивале занатлије увек су сачињена од више делова, а
карактерише их мањи или већи степен естетизације. Најједноставнији
облици украшавања врата су постављање профилисаних лајсни или већих
дрвених површина, чиме се добијају поједностављене рељефне површине.
Касније се на такве површине стављају дуборезне апликације. Занатско
естетско умеће свој врхунац доживљава на оним вратима која су у
потпуности декорисана изузетно богатом флоралном и геометријском
орнаментиком. Орнаменталне композиције су најчешће подељене у неколико
правилних поља, а орнаментика је изведена веома минуциозно. |
||||||||||||||||||||||||
| Основна функција врата јесте заштита људи и имовине у кући или некој другој згради. Поред физичке заштите, врата су штитила и од хладноће и домаћих или дивљих животиња. Међутим, иако изражена социјална раслојеност није карактеристика сељачких друштава, врата су у традиционалној архитектури, попут грађевине на којој се налазе, могла да имају и социјално-емфатичку функцију. Богато украшена врата, пре свега на кући, коришћена су за истицање поседовања повољнијег социјалног положаја у локалној заједници и због тога се она и јављају само код локалних угледника (велики земљопоседници, сеоске старешине, свештеници, итд.). Врата су коришћена као индекс сопственог социјалног статуса. | |||||||||||||||||||||||||
| * * * | |||||||||||||||||||||||||
 |
У оквиру система народне религије улазна врата поседују јасну и веома
изражену граничну симболику. Она се налазе на граници две сфере
реалности, на граници спољашњег и унутрашњег простора. У социјалној
сфери врата су граница између категорија ми и други, док у сфери
ирационалног схватања света врата стоје на граници између две семантички
различите сфере уређене међусобно супротним принципима. С једне стране
се налази свети простор куће, простор који је структуриран и познат,
чије су границе јасно дефинисане и који је контролисан од стране човека.
Наспрам њега стоји недефинисан спољашњи простор, неструктуриран и
непознат до краја, па самим тим и опасан за човека. Врата се налазе на
граници и поседују карактеристике и једног и другог простора, те је
стога однос према њима амбивалентан. Она су у исто време опасно место,
али и место које поседује мистичну моћ коју човек покушава да искористи
магијским путем. Пошто су врата опасно место, табуисана су, али се с
друге стране на њима изводи и ритуално жртвовање или бајање како би се
искористила њихова натприродна моћ у корист човека. |
||||||||||||||||||||||||
|
Као гранично место, врата имају јасно дефинисану улогу у сценаријима свих
значајних обреда прелаза, као што су крштење, свадба или погреб. У савременом схватању реалности врата и даље задржавају своју граничну функцију и значење. Она остају граничник двеју сфера, мада те две сфере више нису сакрализоване, а семантичка различитост тих сфера заснована је на потпуно профаним и рационалним идејама. Врата, дакле, имају полидимензионалну улогу у свакодневном животу не само у традиционалној већ и у савременој култури. Она нису само у суштини конструктивно једноставно средство за затварање отвора на разним зградама, већ и комплексно средство комуникације. Па и када је реч о комуникацији, ту се улога врата не завршава социјалном, економском и просторном комуникацијом, већ се она преноси на симболички ниво, где се врата користе као средство комуникације са другима, без обзира на то да ли ти други припадају сфери свакодневног, профаног, или долазе из сфере религијски схваћеног света. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
