 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
„У рукавицама...“аутор: Вјера Медић |
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
 |
Тематска изложба "У рукавицама..." представља колекцију рукавица из фонда Етнографског музеју у Београду. Има их око 163 примјерка, распоређених по систематским збиркама народних ношњи Србије, Војводине, Косова и Метохије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и збирке градске ношње. | ||||||||||||||||||||||||
 |
Рукавице су одјевни предмети који покривају шаке и прсте и тако их штите
од хладноће и повреда. Услијед честог ношења биле су изложене оштећењу и
кратко су трајале. На терену се ријетко налазе, те су их истраживачи
ношње ријетко биљежили и проучавали. До сада готово и да нису самостално
излагане, што је један од циљева за постављање ове изложбе. Период који је обухваћен: од најстаријег примерка у колекцији ЕМ из 1820. године до најновијег, израђеног 2004. године. |
||||||||||||||||||||||||
  |
Представљање колекције и њених појединачних примјерака преко неколико
сегмената: историјат, технике израде, ликовне особине и специфичне
функције које су ови одјевни предмети имали у традиционалном животу,
прије свега у духовној култури, приликом одвијања свадбених и божићних
обичаја - приликом уношења Бадњака. Циљ изложбе јесте и трагање за развојним путевима појединих облика, техника израде и украшавања. Техникама израде рукавица, нарочито облицима тзв. мушког плетења помоћу једне игле у музејском раду није се придавала већа пажња, а занимљиво је да су такви специфични облици традиционалних текстилних техника још увек живи у околини Пирота. У том смислу ова изложба доприноси активирању занемарене колекције плетења у оквирима збирке традиционалних текстилних справа и помагала у Етнографском музеју, као и у амбицију једног дела стручне јавности за оживљавања готово заборављене технике. |
||||||||||||||||||||||||
 |
Представљена су два облика: једнопрсне и петопрсне рукавице и њихове
варијанте, Свесловенски назив рукавице, одговара за обадва типа и
раширен је на читавом српском етничком простору, гдје се појављују и
други називи: мануш код влашког, дарза код албанског и елдивен код
турског становништва. Социјална категоризација разликује дио колекције рукавица који је припадао народној ношњи сеоског а мањи дио одијевању богатог становништва српских градова. Те двије групе предмета имале су незнатни међусобни утјецај и развијале су се свака својим развојним путем. |
||||||||||||||||||||||||
|
Рукавице које су кориштене у градовима Србије и других јужнословенских земаља : Београду, Сарајеву, Новом Саду, Суботици, Жагубици биле су дио грађанског одијевања, дио мушког и женског модног аксесоара, подложне промјенама европских модних стилова крајем 19. и у првој половини 20. вијека, одакле су често и набављане (у Пешти, Паризу, Бечу, Белгији). На тај начин доспјеле су и ношене у Сарајеву око 1950. године рукавице врхунског свјетског модног стила, као што је, нпр. Диор. Рукавице сеоског становништва у Србији, Косову и Метохији, Војводини, Црној Гори и Босни и Херцеговини биле су саставни дио народне ношње, потпуно уклопљен у токове одређених предеоних цјелина, односно појединих дијелова плетене обуће и оглавља. Неки од изложених примјерака рукавица представљају сами врх ликовног изражавања, тзв. народне умјетности. Развој овог дијела народне ношње пратили смо од најранијег писаног извора са наших простора, из 1813. године о рукавицама Вожда Карађорђа, па све до савремених појава у свакодневној опреми планинских сточара и у оквирима свадбених обичаја. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
