 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
Игра
|
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
 |
Пиротско ћилимарство представља најсавршеније ткачко стваралаштво на
простору Србије. На његов развој је утицао низ сложених друштвено-историјских,
економских, религијских и осталих фактора. Пиротски ћилими су израђивани од власнате, танко опредене вуне техником клечања на вертикалном разбоју. Одликују се богатим и разноврсним геометријским орнаментима укомпонованим у централни простор и у систем бордура. |
||||||||||||||||||||||||
 |
У турском периоду ћилиме је углавном користила турска војска и цивилно становништво, а у мањем обиму елитни слојеви српског грађанства и припадника других националности. У ослобођеној Србији ћилими су имали вишеструку функцију у опремању градских ентеријера. У првим деценијама након ослобођења пиротски ћилими у Србији прерастају у симбол престижа и постају неизоставан декор на јавним, политичким, спортским и осталим манифестацијама. | ||||||||||||||||||||||||
 |
Пиротским тканинама се опремају краљевске и
архијерејске резиденције, и ентеријери важних државних институција. У каталогу и на изложби представљени су изабрани предмети из колекције пиротских ћилима који се чувају у Етнографском музеју у Београду. Колекција садржи 165 ћилима различитих функционалних, ликовних и техничких карактеристика, насталих у Пироту између 1792. и 1932. године. |
||||||||||||||||||||||||
 |
Најзначајније примерке колекције чине два предмета с бескрајном шаром
израђена 1792. године и 24 батала – ћилима великих димензија, комплексне
орнаменталне композиције и изузетних ликовних и техничких одлика.
Предмети из колекције се на изложби и каталогу сагледавају с аспекта
функције и одређених ликовних и техничких карактеристика, у оквиру три
историска периода: I 1892–1877; II 1877–1907; III 1906–1932. У раду се прате промене тих елемената настале као резултат различитих историјских, политичких, економских, социјалних и других фактора. |
||||||||||||||||||||||||
 |
На ћилимима израђеним у периоду пре ослобођења, 1877. године, може се пратити развој система бордура. Најстарију групу предмета чини осам ћилима с бескрајном шаром, од којих су два најстарија датована на 1792. годину. Издвајају се и ћилими с једноставнијим системом бордура, ћилими са развијеним спољним ћенаром, затим ћилими са плочом и ћилим са плочом и унутрашњим ћенаром. Најкомплексније уоквиравање поља заступљено је на баталима где су изведена два или више унутрашња ћенара. | ||||||||||||||||||||||||
 |
У том периоду доминирају ћилими са шаром дрво живота која у пољу стоји
самостално, представља део комплексне композиције, или је укомпонована у
више вертикалних дирека. Из тог периода су и ћилими с представом ниша од
којих су неки имали обредно-религијску улогу. Колекција садржи највећи број предмета израђених између 1877. и 1907. Уочава се да је систем бордура на тим ћилимима потпуно развијен. |
||||||||||||||||||||||||
 |
На ћилимима из тог периода приметан је широк спектар доминантних шара на пољу. Ћилими с нишама губе обредну функцију, а тај мотив добија декоративни карактер. Осим различитих варијаната мотива дрвета живота, уводе се ћилими са комплексном композицијом – са медаљоном у централном пољу. | ||||||||||||||||||||||||
|
У Музеју се чува знатан број ћилима с различитим варијацијама представе венци на кубета. Најстарији примерак ћилима с тим мотивом је израђен 1877. године. Најбројнији су ћилими с мотивом смирјанска шара који су изведени с црвеном или белом бојом у основи. На ћилимима с натуралистичким представама цветних венаца, израђеним крајем XIX века, уочавају се утицаји западних стилова – бидермајера и рококоа. Крајем века почињу да се израђују ћилими са рашићевом шаром. На већем броју ћилима израђених пред крај XIX века заступљени су писани натписи – иницијали, посвете... У Музеју постоји незнатан број предмета израђених у периоду од 1907. до 1932. који се донекле удаљују од аутентичног стила пиротског ћилимарства. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
