 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
Đelem, đelemАутор изложбе: Весна Душковић |
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
 |
 |
||||||||||||||||||||||||
|
Изложба је реализована поводом председавања Србије Декадом Рома, а под
покровитељством Министарства културе Републике Србије. У турским пописима из 1491. године помињу се прве групе Рома хришћана које живе на територији Србије, у градовима: Смедерево, Ниш, Крушевац и Призрен. У претходним вековима, као и данас живе на целој територији државе. Све до данашњих дана Роми су очували низ култуних елемената који недвосмислено сведоче о њиховом постојању на просторима Србије. У основма те културе почива један препознатљив начин живота којем одговара одређен поглед на свет и човека. Ромски поглед на свет, афирмише човека и животне вредности међу којима срећа, љубав и слобода, заузимају централно место. У овој култури изразито је наглашено да је смисао човековог постојања у речи бити, а не у речи имати, а сам живот показао је да се без државе и територије могу одржати властите вредности, језик и култура. Традиционална култура приказана на изложби прати основне сегменте живота: становање – живот номада у чергама и стално насељене припаднике овог народа. У варошима и градовима углавном су живели као и данас по рубовима у посебним насељима често без основних хигијенских услова, воде, регулисаних улица, асфалта, струје. Породица, однос мајке и деце и сам положај деце у оквирима заједнице посебни су сегменти који својим спецификумом одударају од осталих народа са којима живе у заједници. Традиционални занати којима су се бавили били су: ковачки, котларско-калајџијски, коритарски, плетарски, а на вашарима и по градовима могли су се сусрести: музиканти, играчице, мечкари, праље и гатаре. Припадају православној и муслиманској вероисповести, а данас се могу сусрести и католици и припадници малих верских заједница. Сходно вери коју исповедају празнују и Божић, Ускрс, Бајрам, Рамазан, али највећи заједнички празник им је Ђурђевдан. Изложбу чини стотину фотографија из приватне колекције Драгољуба Ацковића и фонда Етнографског музеја у Београду, као и тродимензионални предмети, углавном одећа из Народног музеја у Нишу, Народног музеја у Крушевцу, Музеја у Приштини и Војвођанског музеја из Новог Сада. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
 |
||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
