![]() |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
Мода у огледалу шездесетих
|
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
|
аутор: Снежана Шапоњић Ашанин Народни музеј Чачак 01. април – 07. мај 2009. године |
![]() |
||||||||||||||||||||||||
Шездесете
године XX века представљале су године велике наде, полета и напретка.
Народ се из дана у дан осећао спокоји и слободнији. Свакодневно
поправљање стандарда грађана довело је до све већег развоја потрошачког
друштва. Биле су то године када се почињало са све реалнијим
сагледавањем стања у друштву. Уз идеју о расној једнакости и осмехе Мерилин Монро и Брижит Бардо, као и покушаје брисања свих различитости које су до тада разједале свет, стасавале су нове генерације које су тражиле слободу и брисање стереотипних правила, расних и конфесионалних различитости. Афро фризура, као бунт младих на актуелну светску политику, постаје препознатљив модни детаљ шездесетих. У почетку мода у Чачку је представљала плод индивидуалног укуса, док је отварањем земље према свету много чешће преузимала правила облачења западних земаља. Средства информисања, којима су у то време располагали Чачани, дала су свој допринос у промовисању и ширењу модних трендова. Без обзира на то што су информације стизале са закашњењем, Чачани су се трудили да прате моду. Чињеница да се у то време путовало у Београд и иностранство, највише у Трст, довољно показује колика је важност посвећивана модерном облачењу. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
![]() |
||||||||||||||||||||||||
|
Нови модни трендови су се веома лако прихватали, опстајали и дограђивали
на простору града. Велики број врсних шнајдера и релативно добар избор
материјала надокнађивао је слабо снабдевене продавнице готовом
конфекцијском робом. Шездесете су биле године мини сукње, фармерки, „Симонида“ и „ала Кенеди“ хаљина, „перлонки“ и шарених мушких кошуља, кожних јакни, мантила „шушкаваца“, „громби“ капута, пелерина, балетанки, најлон чарапа, „јадранки“, сандала „исусовки“ и ципела „гумиђонки“. У великој мери крој и декорација на одећи имали су национално обележје, што су и диктирали најновији модели Александра Јоксимовића. Уз звуке Битлса и Ролингстонса шездесетих година XX века сазревала je нова генерација младих чији је другачији поглед на свет постављао нове темеље и ширио нове видике. У сталном раскораку између жеља и могућности, млади су сањали Холивуд и своју сјајну звезду у бескрајно плавом кругу. Хипи покрет и Кока-кола под своје окриље примили су и део младих Чачана. Шездесетих се више него икада распламсала одредница да је човек највеће цивилизацијско благо. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||