 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
Скадарско џубе - |
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
|
аутор: мр Мирјана Менковић Етнографски музеј у Београду 16. мај 2009 – јун 2009. |
 |
||||||||||||||||||||||||
|
Шест одевних предмета који се чувају у збирци Грађанске ношње Етнографског музеја у Београду, означени као скадарско џубе, набавио је крајем XIX века др Сима Тројановић први кустос и директор Музеја од његовог оснивања 1901. године. Забележено је да су предмети припадали женском асортиману православног, католичког и муслиманског становништва у Скадру. Истраживања указују да се ради о завршној фази употребе некада широко распрострањеног одевног предмета, различите намене и друштвеног значаја и функције. У односу на развијени и широко распрострањени изглед џубета (до испод колена дуги прслук, отворен целом дужином, таласастог задњег дела и богатог украса од златне нити и гајтана), одевног предмета оријенталног порекла чија се паралела може наћи не само у одећи у другим крајевима европског дела Османског царства, већ и азијског, Блиског истока и северне Африке, скадарско џубе има и одређене специфичности – крајем XIX века то је краћи облик од до тада уобичајеног и у изради доминира тамноцрвена чоја с карактеристичним украсом, куљачама, које су у виду кружића и израђене од свилених гајтана. Зато се чини врло интересантно на овом предмету показати процес акултурације - шта значи и зашто се догађа процес усвајања појединих одевних предмета, како се он мења и користи на нивоу различитих конфесионалних група, која је његова функција и како градско становништво комуницира на нивоу те поделе. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
 |
||||||||||||||||||||||||
|
У развијеној, раскошној варијанти овај одевни предмет чиниће саставни део
српске грађанске ношње косовско-метохијских градова, од којих ће се
Призрен по свом значају и утицају, увек издвајати. То је уједно и други
тип српског грађанског костима који се спонтано формира од двадесетих
година XIX века. И док ће српски грађански костим у кнежевини и
краљевини Србији пратити процес национализације у младој српској држави
али тако да не омета пожељну модернизацију (европеизацију) земље,
репрезентативна грађанска ношња Срба у Призрену биће снажан израз и
показатељ нарасле моћи српске чаршије. Ова изложба има за циљ да скрене
пажњу јавности на овај, у српској културној историји, занемарени начин
грађанског одевања. Чињеница да се џубе првобитно појавило у мушкој ношњи, а да је затим, као и још неки одевни предмети који су имали значај у економском и симболичком смислу (нпр. бињиш, мушки црвени огртач који има пандан у женској одећи за улицу у тамној боји), у сасвим другачијем кроју стекло велику популарност у женском костиму – послужила је као основа медијске кампање која прати ову изложбу. Кампања је реализована кроз пројекат Модерност на трагу традиције, Изложба у мојој улици који је представљен у Кнез Михаиловој улици. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
 |
||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
