ИЗЛОЖБЕ :::
Повремене изложбе :::

Сарачки занат у Вршцу

Аутор: Весна Станков
Градски музеј Вршац
02. јул – 23. јул 2009.

У Банату је сарачки знат био развијен
у XVIII, XIX па све до педесетих година XX века када се нагло губи услед модернизације пољопривреде и појаве пластичних маса. Неизбежна пластика је потиснула предмете од коже, јер су они захтевали много стручног ручног рада што је утицало на њихову цену.
Сарачи у Банату су највише израђивали опрему за коње која је била скупоцена. Потискивањем коњске запреге из саобраћаја нагло је опала потражња њихових производа.
 

У другој половини XVIII века у Вршцу је радило преко 200 Срба занатлија. У то време сарачким занатом су се бавили Срби. У наредном (XIX) веку сарачким и седларским занатом су се претежно бавили Немци. Они су са обућарима, месарима и занатлијама који су штавили кожу (гербери) били удружени у XI (немачки) еснаф. Сарачи занат у Вршцу је био наследан – мајстори су обучавали своју децу.
Сарачки и седларски занат у XIX веку у Вршцу су били самостални. Ујединили су се шездесетих година прошлог века, а десетак година касније придодат им је и ташнерски занат.
Вршачки сарачи су углавом куповали већ прерађене говеђе коже од гербера, а касније и фабрички прерађену кожу. Најквалитетнији говеђи „бланк“ куповали су у Фабрици коже у Руми.
Последњи изучени вршачки сарач је до 1975. године израђивао запрежну опрему, а затим се преорјентисао на израду сарачке галантерије (каишеви, оковратници и каишеви за псе, футроле за бритве и ножеве, футроле за пиштоље) и поправку дамских ташни и путних торби.