 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
НА ПОЧЕТКУ
|
Изложба у припреми Претходне изложбе |
||||||||||||||||||||||||||
|
На почетку 20. века идеја о оснивању Етнографског музеја ближила се свом
коначном остварењу. Почетак и првих двадесет година рада Етнографског
музеја, везују се за име др Симе Тројановића.
Прве године постојања Етнографског музеја биле су године интензивног појављивање Музеја на међународној сцени. Краљевина Србија је често добијала позиве за учествовање на међународним изложбама, па посредно и Етнографски одељак Народног музеја чији је задатак био да припреми експонате којима би се Србија представљала на тим изложбама. |
 Др Сима Тројановић |
||||||||||||||||||||||||||
| После Свесловенске изложбе отворене у Москви 1867. године и Светске изложбе у Паризу 1900, Петроградска изложба костима је била још једна међународна изложба на којој је учествовала Србија, али прва на којој је макар и посредно учествовао млади и тек засновани Етнографски музеј. Ово је, такође био и први етнографски и музеолошки подухват у коме се огледао Сима Тројановић. | |||||||||||||||||||||||||||
 Таврически (Таврички) дворац у коме је одржана Петроградска изложба |
|||||||||||||||||||||||||||
| Да би се Краљевина Србија појавила на овој Изложби формиран је изложбени одбор у који су били именовани др Сима Тројановић и Никола Зега. Напор и залагање Одбора и читавог државног апарата, на челу са тадашњим министром народне привреде Милованом Миловановићем, уз ангажовање признатих интелектуалаца и умова оног доба, Стојана Новаковића и Михаила Валтровића, нису били узалудни. Резултати њихових визионарских одлука вреднују се кроз столетно трајање најстаријег у југоисточној Европи и још увек јединог у Србији, Етнографског музеја. | |||||||||||||||||||||||||||
 |
 |
||||||||||||||||||||||||||
|
Инв. број 5874 Зубун женски |
Инв. број 11411 Копоран мушки |
||||||||||||||||||||||||||
| Сто година касније, од времена када је био НА ПОЧЕТКУ и сто година после "Прве међународне изложбе историјских и модерних костима и објеката" у Петрограду, где је било изложено око 1000 експоната, Етнографски музеј у својим збиркама чува око три стотине предмета од којих је око стотину приказано на овој изложби. То су данас најстарији одевни предмети, делови накита, текстилног покућства и преслице који се налазе у Музеју. По категоризацији музејских предмета, велики број предмета који су сакупљени поводом "Петроградске изложбе" носи ознаку А категорије, што је показатељ њихове јединствености и непоновљивости. У депоима се чува и још око 2000 предмета које је набавио сам Сима Тројановић. | |||||||||||||||||||||||||||
 |
 |
 |
|||||||||||||||||||||||||
| Инв. број 9157 Чарапе мушке |
Инв. број 10741 Токе хајдучке (део) |
Инв. број 24985 Појас женски (детаљ) |
|||||||||||||||||||||||||
| На изложби под називом "На почетку" коју Етнографски музеј посвећује свом првом управнику и старатељу др Сими Тројановићу, приказана је и његова радна соба, као и најтипичнији природњачки предмети о којима се више података може наћи у његовој природњачкој библиографији, пошто је Сима Тројановић по образовању био природњак. Поред тога, на изложби нашла су место и архивска документа која илуструју његов живот и рад. | |||||||||||||||||||||||||||
| Архивски материјал који се налази у Архиву Етнографског музеја је сведочанство о студиозном раду и истраживању; прикупљању етнографских предмета; уређењу збирки; концепцији прве сталне поставке и изложбама које су гостовале у иностранству у првим деценијама 20. века. То је био период афирмације националних и културних вредности, које је поштовао и на којима је инсистирао др Сима Тројановић, први управник Етнографског музеја у Београду. | |||||||||||||||||||||||||||
 Инв. број 19190 Капа женска |
Изложбу "НА ПОЧЕТКУ" отворио је 20. септембра 2002. године на Дан
Етнографског музеја др Воислав Васић, директор Природњачког музеја,
будући да су Етнографски музеј и Музеј српске земље (из кога је настао
Природњачки музеј) дуго година делили заједнички простор у кући Стевче
Михаиловића, а њихови директори Сима Тројановић и Петар Павловић добро и
зло сустанарског и музејског живота.
Током трајања изложбе "НА ПОЧЕТКУ" предвиђен је и пратећи програм који ће обухватити предавања, концерт градске музике с почетка 20. века, представљање монографије о др Сими Тројановићу, а за 5. новмебар је планирано и свечано затварање изложбе. |
||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
