ИЗЛОЖБЕ :::
Повремене изложбе :::

 Стална поставка
Повремене изложбе 		 
 
 

Сребрно посуђе из збирке Етнографског музеја
у Београду

Аутор: Ирена Гвозденовић
27. новембар 2009 – фебруар 2010.

 Изложба у припреми
Претходне изложбе
       
   

У Етнографском музеју у Београду чува се збирка сребрних предмета за које је током музеолошког рада и проучавања утврђено да су израђени у XVIII, XIX и XX веку, у земљама западне, северне и средње Европе.
То су уметнички предмети од сребра који су коришћени у кући – делови кућног инвентара и стоног сребра, и представљају: предмете за украшавање куће и оне који су коришћени у свакодневном животу: тањири, тацне, послужавници, бокали, чајници, шећернице, сланици, чиније, вазе пехари, подметачи, кашике за бобичасто воће, чај и со, виљушке, ножеви, лопатице, виљушке и ножеви за колаче. Осим ових предмета постоји и одређен број кашика-сувенира које су украшене сакралним мотивима, флоралним орнаментима, приказима фигура и портрета људи (француског државника Жоржа Клеменсоа), грбовима и симболима градова, приказима архитектуре и др.


Сланици, Француска 1838.

Ови музејски предмети припадају збирци градског покућства, тј. посуђа. Високе су занатске и уметничке израде, настали су ван територије наше земље и припадају европском, тј. светском културном наслеђу.
Израђени су у XVIII, XIX и XX веку у најпознатијим радионицама и фабрикама сребрнара и златара у Француској, Великој Британији, Холандији, Норвешкој, Аустро-Угарској, Пољској и другим европским земљама.
Проучавање и музеолошко обрађивање ових уметничких предмета, њихова идентификација, одређивање порекла и земаља у којима су израђени, као и типологија предмета, извршене су на основу стручне специјализоване иностране литературе и литературе појединих наших стручњака.
Приликом идентификације жигова, у случају да је жиг оштећен или нечитак, релевантни су били: форма, функција и намена предмета, материјал од ког су предмети израђени (чистоћа сребра), уметничке одлике предмета. Примењиван је компаративан начин проучавања са предметима из музејских збирки појединих европских и наших музеја на основу литературе, података и личног стручног искуства.
Уметничке одлике тих предмета осликавају се у хармоничном односу скулптуралности, финоће материјала, њихове лепоте и функције.
За комплетно проучавање сребрних предмета, поред одлика предмета, неких детаља њихове форме и употребне вредности самих предмета, врло је важан историјски контекст.
Нисмо желели да документациони недостатак података о тим предметима умањи њихову праву културну, историјску и уметничку вредност и сведе их на једноставну вредност материјала од ког су израђени, па смо покушали да оживимо историјске периоде у току којих су такви предмети коришћени и да их сместимо у куће и палате грађана и племића који су их користили. Прикази значајних историјских банкета пружају мноштво података и информација о коришћењу сребрног посуђа и омогућавају да поједине предмете сместимо у одређени историјски контекст одређујући њихову функцију, намену и улогу.
Опстанак сребрног посуђа кроз светску историју био је врло угрожен јер је сребро, као племенити материјал, могло да се претапа у ковницама новца, и омогућавало је појединцима да финансијске проблеме решавају претапањем сребрног посуђа, а то су радиле и саме државе у одређеним историјским ситуацијама због ратова и сукоба.
 

Виљушка и нож за колаче
Француска 1838.		 Историја Европе била је прожета различитим ратовима током којих су многе колекције европских владара, као и приватне колекције сребрног посуђа, биле девастиране. Претапања сребра била су наметнута и тренутном модом, мењањем укуса, намене, навика или променом у друштвеном устројству.
Нестајање сребрног посуђа у Европи разликује се од земље до земље, зависно од историјских, политичких, економских и уметничких условљавања и одлика. У неким европским земљама с уметничком и занатском традицијом, повољнијим историјским и географским одликама у смислу мањег броја ратних сукоба, као и изолованости од других земаља (Енглеска), очувана је знатна количина сребрног посуђа, али у већини европских земаља није тако.

Француска и њена уметничка метропола Париз изгубили су огромно уметничко наслеђе у сребрном посуђу због ратова и претапања посуђа у новац у кризним ситуацијама по налогу владе, и због промене моде која је у Француској била израженија него било где другде. Утицај француске школе сребра имао је пресудан значај за све остале земље Европе, нарочито за Холандију, Фландрију и Шведску. Сребрно посуђе које је сачувано у Француској не може дочарати прави значај и величину раскошне и блиставе уметности сребрног посуђа.
На изложби је презентовано деведесет осам експоната (каталошких јединица), односно сто тридесет седам предмета из фонда Етнографског музеја у Београду, од којих се на четрдесет три експоната уметничког сребрног посуђа налазе различити француски државни и други жигови.

Звоно за покривање хране
Средња Европа, XIX-XX век		 Музејски предмети од сребра који су презентовани на изложби никад до сад нису били излагани, тако да је стручна и културна јавност први пут у прилици да види ове репрезентативне сребрне експонате.
Надамо се да ћемо овом изложбом дати мали допринос тумачењу и изучавању сребрног посуђа, и да ћемо пружити и по неки одговор на питања која постављају стручњаци, као и све бројнији колекционари сребра широм света.

Посуда
Средња Европа, XIX-XX век

Сматрамо великим културним богатством то што се ово сребрно посуђе настало од XVIII до XX века у земљама западне, северне и средње Европе, а које припада светској културној баштини, чува у у збирци Етнографског музеја у Београду.

 
 
  Србија, Београд, Студентски трг 13.
тел: +381 (11) 3281-888, факс: +381 (11) 3282-944

(C) Етнографски музеј у Београду