 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
(Р)ЕВОЛУЦИЈА ТОРБЕ
|
Изложба у припреми Претходне изложбе |
||||||||||||||||||||||||
|
Торба представља предмет који је од свог настанка био у функцији
ергономског помагала које превладава ограничења која су природом дата
човеку. У време праисторије и првобитне сакупљачке привреде у торбе
одлагани сакупљени плодови који нису могли бити употребљени одмах, или
су у торбама преношени најнужнији предмети при селидбама. Сакупљени
плодови у већим количинама омогућавали су члановима шире породице или
веће друштвене групе заједничка обедовања, која се могу симболички
посматрати као својеврстан друштвени ритуал, па су торбе на тај начин
постале средство у друштвеној комуникацији. Направљене од доступног
материјала – лишћа, коре дрвета, биљних влакана или коже – врло брзо су
функционално доведене до врло високог ступња те су неке форме торби у
скоро неизмењеним облицима у употреби скоро до данашњих дана. Технолошким и економско-социо-културним развитком цивилизације торбе постају предмет који поспешује задовољавање разноврсних изведених потреба. У том светлу посматрано проширење обима и квалитета привредних делатности посредно је утицало и на реализацију различитих облика друштвеног живота и духовних потреба одређене заједнице што се одражавало на употребне и симболичко-комуникационе функције торби. Већ у време предантичких и античких цивилизација постојање мушких и женских торби и њихова употреба указује на путеве којима је култура у различитим заједницама регулисала полну диференцијацију – различите улоге које је друштвена заједница одређивала мушкарцу или жени. Социјална структура друштвених заједница које су предност давале мушкарцима одржала се у различитим облицима и до данас. |
|||||||||||||||||||||||||
 Манастир Студеница |
Традиционална патријархална култура која је на простору Србије и целокупног Балкана функционисала од средњег века наовамо - као одјек античке цивилизације али и самоодржавајуће сеоске културе - указује на неке параметре по којима би се могло говорити о вишефункционалној употреби предмета који су до данас препознатљиви под скупним називом торба. С обзиром да је у то време технолошка искористљивост била ниска значајан удео у целокупном начину живота представљао је начин производње па су и употребни предмети који су оријентисани ка привредним делатностима имали посебан значај. | ||||||||||||||||||||||||
|
Очигледан утицај може се видети на основу повлашћеног положаја који су у
време средњовековне српске државе имали сточари - власи (некад се
употребљава и назив бугари) који су имали слободу кретања која је
ускраћивана сељацима – себрима који су били везани за земљу. Стална
трагања за испашом омогућавала су сточарима комуникацију са припадницима
других друштвених група и потребу за понављаним селидбама – уз целокупну
имовину коју имају. Торбе у најразличитијим употребним облицима постају
део културног инвентара и користе се у преради млека, транспорту и
складиштењу млечних производа – првенствено сир, кајмак, масло - а потом
и за пренос и одржавање сваковрсних алатки, прибора, свакодневних
потрепштина. У то време: ''И у краљевској палати и у пастирској сељачкој
кући ствари су се највише држале и чувале у торбама.''; (К. Јиречек,
Историја Срба). Од тог времена може се говорити и о пастирским торбама
чији значај истиче чињеница да су постале део ношње, а на тај начин и
ознака статуса. |
|||||||||||||||||||||||||
 Из околине Врања |
 Из Херцеговине |
||||||||||||||||||||||||
|
Систем вредносних ставова у патријархалној сеоској култури у значајној мери био је организован по функционалним одредницама које су указивале на поделу деловања у јавној и приватној сфери живота њених припадника. Јавна сфера је скоро искључиво била повезана са делатношћу мушкараца који су се бавили значајним привредним гранама, занатством и трговином, и имали су право на јавна иступања и учешће у одлучивању о потребама заједнице. С обзиром да су јавне делатности по дефиницији повезане са радом ван приватног простора и торбе у којима су држане потрепштине постајале су део мушке народне ношње, ознака професионалне припадности, статусни симболи и доказ материјалног благостања. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
Уколико се торбе које су употребљавале жене посматрају према старосним, брачним, или статусним одредницама, указују да више припадају сфери приватног у животу заједнице. Како је у то време посао жене био претежно везан за одржавање домаћинства – чување и нега деце, припремање хране и самог обедовања, израда одевних предмета и текстилног покућства, баштованство, и друго – и торбе које су функционално повезане са тим делатностима могу се сматрати женским торбама. | ||||||||||||||||||||||||
|
Значајно је приметити да - иако су мушке торбе биле на неки начин јавно
експониране и симболички означене – употреба торби које су жене носиле
битније говори о свакодневном животу заједнице управо због чињенице да у
традиционалној култури жена никада не сме да буде беспослена, при чему
су торбе често представљале неопходни инвентар за обављање послова. Уколико је текстилна радиност у традиционалној култури – самим тим и израда торби, од прераде сировине до коначног производа - била искључиво посао жена, торбе које су израђиване од коже указују на мушку културу. Од бављења сточарством, преко обраде сировине и припрема за израду, до коначног производа, скоро искључиво мушкарци учествују у радном процесу – било да су у питању предмети који су израђивани за сопствене потребе, самоуки сеоски мајстори, или школоване занатлије у градовима. Кожа као квалитетан и не свима доступан материјал зато што захтева материјална, креативна и радна улагања током прераде и израде предмета указује на материјално и духовно благостање и трајност као пожељне особине које се симболички преносе на власника торбе. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
Потребе за торбама које подједнако функционално удовољавају захтевима свих чланова заједнице - првенствено су у питању преношење и размена најразличитијих производа при чему су корисници условљени искључиво ергономским ограничењима људског тела (снага и издржљивост носача) – указују на врло рано и значајно утемељену unisex употребну вредност тог предмета. На другој страни је очигледна прилагодљивост намени у различитим условима социо-економског контекста који се мењао у складу са порастом благостања у друштвеним заједницама патријархалне културе. | ||||||||||||||||||||||||
|
Као пример навео бих торбе које се и данас називају цедило - цедилњак у Источној Србији и првобитно су употребљаване у сточарским заједницама при преради млека и изради млечних производа. Преласком на друге привредне делатности и порастом квалитета живота истоветно обликована цедила преузимају функцију транспортних торби за различите намене. У њима се преносио тежак расути терет, дрво, али и доносила храна за обед на њиви, а коришћена је и као путна колевка за децу. Технике израде, украшавања, орнаменти и орнаменталне композиције на торбама указују на различите културне кругове који су преплетени у традиционалној култури наших простора. Орнаменти у ткању, накнадно везени или апликовани у нашивцима, и други којима су украшаване торбе припадају првенствено мотивима геометријског, зооморфног (представе животиња) и вегетабилног типа (представе биљног света). У оквирима такве поделе уочљиво је праисторијско наслеђе у мотивима ромба, правоугаоника, пруге, и потом, изузетне стилизације натуралистичких мотива које су основне мотиве мењале до непрепознатљивог. Стилизације као одлика оријенталног културног круга током векова су преузимане и подражаване у народној уметности али су у први план увек истицале културни контекст док су ствараоци остајали у другом плану. Током 19. и 20. века под утицајем европске уметности мотиви којима су украшаване торбе постају све више реалистички дефинисани и може се говорити о торбама које израдом и украшавањем постају креативни израз индивидуалног ствараоца што би их сврставало у домен производа примењене уметности. Културни утицаји који су током 19. века допринели да дође до промена на глобалном плану огледали су се у сваком случају и на вредносни систем традиционалних заједница на нашем тлу. Све осетнији утицај европског начина живота који је постављен насупрот до тада преовлађујућем оријентално-балканском моделу видљив је и у све битнијем утицају градског начина живота, а самим тим и у измењеним друштвеним улогама које су биле до тада намењене женама.. Неумитан процес урбанизације и промене у квалитету живота допринео је да жене из модела потпуне искористљивости, који је одлика сеоских заједница, постепено прелазе на модел доколице путем кога се остваривала индивидуализација жене која све више постаје владар јавног простора. Током трансформације у 20. веку дошло је усвајања назива женска ташница којим се она симболички диференцира од дотадашње улоге торби у вишеструко разгранатој употреби. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
