 |
ИЗЛОЖБЕ :::
|
Стална поставка Повремене изложбе |
|||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
|
СЛИКЕ ИЗ ХОМОЉА |
Изложба у припреми Претходне изложбе
|
||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||
|
Жагубица и њена околна села будили су многа интересовања код
проучавалаца народног живота, па ипак писани извори о овом делу источне
Србије веома су оскудни. Једини опсежни запис, учитеља из Хомоља Саве
Милосављевића, објављен је 1913. године у Српском етнографском зборнику
САНУ. Потом је спорадично сакупљана грађа географа и етнолога. Кустоси
Етнографског музеја у Београду истражујући ово подручје шездесетих
година XX века прикупили су седамстотина предмета материјалне културе из
жагубичког краја. Неколико генерација студената етнологије Филозофског
факултета у Београду током седамдесетих и осамдесетих година XX века
ишли су у оквиру студентске праксе по селима око Жагубице, али на жалост
подаци до којих су дошли никад нису објављени. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
 |
||||||||||||||||||||||||
|
Жагубица и села у њеној околини представљају мајдан неизмерног културолошког блага и непресушни извор за инспирацију уметника, нарочито фотографа, управо због становништва различитог порекла које овде живи са још увек дубоко укорењеном традицијом. Уз помоћ фотографије увек је могуће зауставити време. Важно је сликом забележити бар део пејсажа, архитектуре, друштвене праксе, ритуала и празника због промена које настају свакодневно, и због којих може да дође до прекида континуитета, па чак и до нестанка обичаја или појава које су дуго трајале. Савременици смо технолошке револуције која је проузроковала нове начине успостављања и одржавања веза међу људима, која је омогућила бржи проток и размену информација, што, неминовно, доводи до постављања нових система вредности и у сеоским заједницама и у грађанској средини. Материјална добра су увек била одраз стања духа и свести, али може да дође и до тога да се променом материјалне културе, као уплив са стране, мења и дух људи. Последња деценија двадесетог века и почетак трећег миленијума су године вртоглавих промена које се одражавају на читаву природу. Мало је области у којима је живи свет остао нетакнут. У Србији, а нарочито источној, многи крајеви су, на срећу, остали сачувани од новина, и то је предност коју треба искористити. Међутим, изгледа да овакво стање неће још дуго потрајати, јер су промене до којих је дошло у свету стигле и до Србије, и чини се да је немогуће зауставити их. Велика је опасност да култура Србије, а заједно с њом и култура жагубичког краја склизне у акултурацију, па да своју културу третира као заборављени рудимент, а уместо ње преузме туђе традиције и туђи вредносни систем. Због тога треба бар фотографски забележити почетак трећег миленијума у Хомољу и представити јавности сачувано наслеђе које јесте и део европског наслеђа. |
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
