XI фестивал етнолошког филма :::

Награде XI међународног фестивала етнолошког филма

ИЗВЕШТАЈ ЖИРИЈА
СА МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА

Жири 11. Међународног фестивала етнолошког филма у саставу: Здравко Шотра, филмски редитељ, Драгослав Лазић, филмски редитељ, Сања Радиновић, етномузиколог, Каменко Катић, етнолог и телевизијски стваралац и др Душан Дрљача, етнолог констатује да му је на увид понуђен изузетно велики број филмова, домаћих и страних – у скоро подједнаком омеру, претежно средњег квалитета уз свега неколико остварења изузетније вредности. Стога је у конкуренцију ушла већина пријављених филмова, па чак и неки недоречени у тематском смислу и непотпуни у техничком погледу. За већину страних филмова може се истаћи да су за нијансу осмишљенији, па и бољи од наше овогодишње продукције. Одзив аматера био је слаб, а избор аматерских филмова мали. Веома је позитивно оцењен избор филмова за пратећи и почасни програм, садржај и рад Округлог стола, квалитет каталога, као и изузетан напор организационе радне групе Музеја да се Фестивал ипак одржи, овог пута у одложеном термину.

Задатак Жирија је био нешто сложенији у односу на прошлу годину с обзиром да је број признања сведен на половину. Уз Велику награду Фестивала ''Академик Драгослав Антонијевић'' и награду за аматерски филм, Жири је одлучио да још три филма као целине награди за ''изузетан допринос развоју етнолошког филма''. При томе је Жири имао у виду да су се страни филмови представили за нијансу квалитетније, а неки у техничком погледу супериорнији, па су домаћој продукцији припала два од пет могућих признања.

''КАД ЗВОНА УТИХНУ''
Производња: Владимир Манић, Ниш, Југославија, 2002. Стручни консултант: др Јован Ћирић, камера: Владимир Манић и Милан Петровић, сценарио и режија: Владимир Манић, трајање: 30 мин.

Балканска трансхумана у условима Старе планине. Деценијама уздрмано овчарство и реминесценција на прошлост. Посвећеност аналитичара-аматера и веома квалификованог консултанта који поетски названу појаву следе на једино могући начин, искрено и кроз сва четири годишња доба. 

Награда за аматерски филм.

''ПУЧКА ИНТИМА''
Производња: ХРТ – Хрватска Радиотелевизија, Загреб, Хрватска, 2000. Сценарио: Влатка Воркапић и Алексеј Павловски, стручни-консултанти: Иванка Ивканец, др Весна Чулиновић-Константиновић, Звонимир Толди, др Милана Чернелић, Гордана Матунци, Марија Новак, камера: Кармело Курсар, Миле Тапавички, Драган Руљанчић, Бранко Цахун, режија: Влатка Воркапић, трајање: 30 мин, 15 сек.

Пре три деценије хрватска кинематографија смело је изашла с етнографским филмом ''Цопрнице'' (вештице) Петра Креље од које теме су други зазирали или избегавали да је пренесу на екран. Сада то чини загребачка телевизија у циклусу филмова остварених рекло би се без икаквог снебивања, а на основу добро простудираног предлошка.
Семантичко, а уз то и етносоциолошко тумачење народних, понекад скатолошких, израза – на основу језичке и поетске грађе народног лирског стваралаштва. Прецизна анрополошка визуелизација друштвене регулативе односа међу половима, на основу изговореног и отпеваног. Храбро и са мером саопштено оно о чему се тзв. добром друштву шапуће, или у најбољем случају, прича полугласно. У сваком случају, смео захват, у једну, у докумантарном филму, до сад табуисану тему.

Једна од три равноправне награде за изузетан допринос етнолошком филму.

''БРКОВИ''
Производња: BBA, Истамбул, Турска, 2000. Камера: Чихат Таскин, режија: Беламин Сојлемез трајање: 25 мин, 40 сек.

Медитерански симбол мушкости свестрано осветљен, озбиљно и духовито и без икакве женске суревњивости иначе одличне сценаристкиње. Брци као знак зрелости, брци којима се улива страх непријатељима, политички и помодни бркови и наравно они љубавнички...
Посебан угао гледања, изванредно успева филмско-телевизијска обрада једне наизглед невелике теме. Прича о менталитету, готово филмски есеј, сликана у одговарајућем окружењу. Одлична камера и динамична монтажа, у целини веома гледљив и духовит филм. 

Једна од три равноправне награде за изузетан допринос етнолошком филму.

''СВЕТА НОЋ У ЦРКВИ КОД ЂУНИСА''
Производња: РТС ТВ Београд, Југославија, 2002. Консултант–етнолог: Драгомир Антонић, камера: Драган Мунижаба, сценарио и режија: Иља Слани, трајање: 25 мин, 08 сек.

Повратак религијско-обредној пракси обележен је и дубоком вером у указање светитељских ликова одабраним. Само три седмице након Рождества Пресвете Богородице силан свет средишње Србије пробдео је ноћ у очекивању да му се уз капелу покрова Светитељке укаже у зору лик Мајке Божије Чудотворке. Изливи добоких верских осећања потиснули су у други план некадашња атеистичка тумачења. Камера и редитељ ничим не нарушавају нити ремете овај аутентичан догађај и доносе слику попут оне у филму ''Нада'' М. Мутавчића од пре неколико деценија. Један верски обичај који спаја традицију и масовни повратак религији приказан је са добрим осећањем за меру, филмски ритам и аутентичност.

Једна од три равноправне награде за изузетан допринос етнолошком филму.

''КАП С ПЕХАРА БЕСМРТНОСТИ''
Производња: Czech Television, Trš-Štinglová creative Team, Праг, Чешка Република, 2001.Сценарио: Вилиам Полтикович, камера: Михал Хибек, режија: Вилиам Полтикович, трајање: 57 мин, 27 сек. 

Многољудна Индија (око милијарду становника), света река Ганг чије је извориште у Хималајима, хиндуизам као продужетак браманизма уз известан утицај ислама. Верници настоје да се отргну претећем сељењу душа. Људи се у реци моле, купају и просипају пепео својих предака. Али једном у дванаест година, кад се небеска тела нађу у одговарајућем положају, сјати се на споју светих река неколико стотина хиљада заветованих и поклоника. То је светковина Маха Кумб Мела. Тај догађај из прошле године, обликован као филм-доживљај, посредују нам само једном камером чешки аутори: добар познавалац источњачких религија и јоге – Вилијам Полтикович, режисер, и Михал Хибек, врсни сниматељ. Подређујући оптику успореном дешавању, ствараоци као да нигде не журе а свугде стижу. Знају, наима, да ће се овако нешто, грандиозније или сведеније, поновити тек 2013. године.
Вредност филма није само у приказу једног прастарог обичаја, већ у настојању да се открије суштина самог обреда. Дубоко веровање, старо вековима у стању је – као што смо имали прилику да видимо – да покрене масу од неколико стотина хиљада људи. Остаје нада и окупљане око етнолошког филма оросити кап из пехара бесмртности.

Велика награда – GRAND PRIX ''ДРАГОСЛАВ АНТОНИЈЕВИЋ''

Жири је заседао пет пута и своје одлуке донео већином гласова.

Чланови Жирија честитају свим награђенима а осталим ауторима желе више среће на 12. Међународном фестивалу етнолошког филма.

У Београду, 13. децембар 2002.