 |
ЗБИРКЕ ::: |
||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
Градска архитектураКустос: |
|||||||||||||||||||||||||||
|
Према начину градње, распореду простора и декоративним елементима, градску
архитектуру у Србији током XIX и ХХ века карактеришу два типа градских
кућа: оријентално-балкански тип и кућа под утицајем западних стилова. Оријентално-балканска архитектура, типична за период турске доминације, егзистирала је кроз XIX век истовремено са архитектуром насталом под утицајем стилова са Запада која преовлађује током друге половине XIX века и почетком ХХ века. |
 Кућа Христе Јовановића, Музеј Понишавља, Пирот, Србија, средина XIX века |
||||||||||||||||||||||||||
| За кућу оријентално-балканског типа која је грађена у бондручној конструкцији, типични су испусти: доксати, тремови, чардаци. Унутрашњост такве куће такође је у оријенталном стилу са пуно ћилима који прекривају подове, зидове, сећије; са долапима, мусандрама, мангалима. | |||||||||||||||||||||||||||
|
По ослобођењу од Турака долази до постепене европеизације живота у Србији, због чега градови и куће све више добијају облик и изглед градова и кућа са Запада. Све више носе печат познатих уметничких стилова који се огледају у материјалу, конструкцији, облику, декорацији фасада. У складу с тим мењао се и ентеријер. Према новим потребама и приликама, куће су намештане у стилу бидермајера, Наполеона III и др. |
 Дворац Белимарковића, Врњачка Бања, Србија, XIX века |
||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
