 |
МАНАКОВА КУЋА ::: |
Манакова кућа О Мaнаковој кући |
||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||
О Манаковој кућиМанакова кућа је архитектонски споменик од велике културне вредности. Данас је то депанданс Етнографског музеја Србије у коме се чува и излаже легат „Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића”. |
||||||||||||||||||||||||||
|
Кустос: Драгана Стојковић, Контакт: dstojkovic@etnomuzej.co.yu |
||||||||||||||||||||||||||
| Сама збирка представља својеврстан музеј; садржи око 2600 предмета велике културне вредности, 1617 негатив-плоча предмета из ове збирке и објеката снимљених на терену, око 23000 страница рукописне грађе и преко 700 књига и часописа историјско-етнографске садржине. | ||||||||||||||||||||||||||
 Христифор Црниловић |
Збирку највећим делом чине ношње и накит. Народне ношње, сеоске и градске, потичу већином са подручја јужне Србије, Косова, Метохије и Македоније. Највећи број предмета припадо је српском и македонском становништву. Збирку употпуњују примерци веза, тканина, пешкира, торби, пиротских ћилима, покућства итд. У збирци посебну вредност има накит, а нарочито накит за главу: дијадеме, почелице, тепелуци, игле, минђуше, укошњаци, подбрадници. Један од најдрагоценијих примерака накита јесте минђуша из столећа. Значајан део збирке јесу и делови кућа и покућство: дрворезбарени делови ентеријера градске архитектуре, прибор за ткање, писање, пушење, музички инструменти, посуде од керамике, фајанса, дрвета и метала. Збирка садржи и алате који су коришћени у терзиском, кујунџијском и другим занатима. | |||||||||||||||||||||||||
 Женска ношња, Власина, XIX век |
Манакова кућа подигнута је око 1830. године у Свамалској улици. Име је добила по власнику Манаку Михаиловићу, цинцарском досељенику из Македоније. Смештена је на старом путу који је повезивао Варош-капију и Савамалу. Парцела на којој је кућа подигнута условила је њен неправилан облик. Кућа се састоји од подрума зиданог каменом и приземља и спрата, изведених у бондручном конструктивном систему. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбене одаје власника. Такав распоред унутрашњег простора, као и карактеристични ексери коришћени током градње, указују на типичну кућу насталу у духу балканске градитељске традиције. Манакова кућа је постала музеј после конзерваторско-рестаураторских радова које је наменски извео Завод за заштиту споменика културе Београда, у периоду од 1964. до 1968. године, ради смештаја Збирке Црниловића. Од тада је на спрату Манакове куће постављена стална изложба под називом „Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија ХХ века”. На њој су изложени експонати шопског, моравског и вардарског подручја. У приземљу Манакове куће је галеријски простор за повремене изложбе и друге сличне садржаје. Сви ти програми су углавном инспирисани нашом традиционалном културом и народним животом. | |||||||||||||||||||||||||
 Наушница, Охрид, XIV vek |
У доњем делу куће су смештене радионице за учење појединих старих традиционалних заната и народне радиности. Програми су конципирани у виду курсева, који обухватају вишемесечну теоријску наставу и праксу, а заснивају се на програмима уметничких академија. Највеће интересовање влада за курс ручног ткања и керамике. Програми се самофинансирају и намењени су одраслима без обзира на године и професију. Предавачи су реномирани уметници са Факултета примењених уметности. По завршетку курса сваки полазник добија уверење и могућност учешћа на заједничкој изложби. |
|||||||||||||||||||||||||
 |
Особље |
|||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
